Navigacija

Milica Đuričić Gnjatović
Filološki fakultet
Univerzitet u Beogradu

https://doi.org/10.18485/knjiz.2017.7.7.10
UDK: 305:[371.671.046.14:811.134.2(497.11)
305-055.2:316.752(460)

Originalni naučni rad

Rodni stereotipi u udžbenicima za španski kao strani jezik za adolescente i mlade u obrazovnom sistemu Srbije

U ovom radu predstavljamo rezultate analize rodnih stereotipa u udžbenicima koji se koriste za izvođenje nastave španskog kao stranog jezika u srednjim školama u Srbiji. Pored rezultata, navodimo i njihove implikacije. Korpus čini šest udžbenika koji su objavljeni u 21. veku od strane španskih izdavačkih kuća sa dugom tradicijom u objavljivanju didaktičkog materijala za španski kao J2. Pored teorijskog dela, u kom ima reči o terminima rod i pol, značaju škole i udžbenika u prenošenju rodnih ideologija, ispitujemo rodne stereotipe u tekstovima i ilustracijama, čije postojanje može imati uticaja na razvoj rodnih ideologija i konstruisanje rodnih identiteta kod mladih. Rezultati ovog kvalitativnog istraživanja ukazuju da, uprkos tendencijama izdavačkih kuća da se prisustvo rodnih stereotipa u udžbenicima svede na minimum, oni i dalje bivaju prisutni, što se objašnjava patrijarhalnim kulturnim modelima španskog društva u čijim okvirima je analizirani nastavni materijal nastao i nepostojanjem opšteprihvaćenih standarda za izbegavanje seksizma u udžbenicima.

Ključne reči:

pol i rod, rodni stereotipi, rodne ideologije, udžbenik za španski jezik

 

S obzirom na to da upotreba jezika u učionici i u udžbeničkoj literaturi „konstruiše i rekonstruiše jezičke ideologije kako učenica i učenika, tako i nastavnog kadra u formalnom obrazovanju“,[2] cilj ovog rada jeste ispitivanje prisustva rodnih stereotipa i rodnih ideologija u udžbenicima za španski kao strani jezik namenjenih adolescentima i mladima kreiranim kako za učenike i učenice španskog jezika koji su maternji govornici srpskog tako i za globalno tržište od strane španskih izdavačkih kuća sa dugom tradicijom u objavljivanju didaktičkog materijala za španski kao J2. Polazi se od hipoteze da način pozicioniranja rodnih odnosa i uloga u udžbeniku i u nastavnom procesu može imati uticaja na svest dece i adolescenata, a samim tim na izgradnju rodnih i drugih identiteta. Upotreba rodno osetljivog ili, nasuprot tome, stereotipnog jezika može uticati i na njihove jezičke izbore, na osnaživanje ili preispitivanje patrijarhalnih rodnih ideologija koje su duboko ukorenjene u njihovu matičnu kulturu. Pri tome, slični obrasci mogu se percipirati i u španskoj kulturi čiji jezik uče kao ciljni.

U ovom radu predstavljamo rezultate istraživanja u kom je ispitivano prisustvo rodnih stereotipa i rodnih ideologija u tekstovima i na ilustracijama koje se javljaju u udžbeniku. Cilj ovog kvalitativnog istraživanja jeste dati odgovor na pitanja: koje implicitne poruke nam šalju udžbenici za španski kao strani jezik o rodnim razlikama i položaju muškaraca i žena u društvu i kako pedagoški tekstovi opisuju društvenu stvarnost iz rodne perspektive.

Na samom početku rada navodimo distinkciju između pojmova pol i rod, objašnjavamo jezičke i rodne ideologije i rodne stereotipe, kao i ulogu škole i udžbenika u njihovom definisanju, reprodukovanju i eventualnoj promeni. Pre navođenja rezultata ukratko prikazujemo rezultate prethodnih istraživanja iz rodne perspektive u oblasti didaktičkih materijala za španski kao strani jezik.

Teorijski okvir

Pol i rod[3]

„Krajem 60-ih i 70-ih godina prošlog veka u nauci je doveden u pitanje esencijalistički pristup po kome žene i muškarci poseduju esencijalnu prirodu. Definisan je pojam roda kao društvene konstrukcije pola što je omogućilo feminološka istraživanja i ukazalo da se kategorije ženskosti i muškosti ne mogu posmatrati kao prirodne datosti“.[4] U tom periodu inicirana su istraživanja jezika i roda, kao i ispitivanja seksizma u udžbenicima, o čemu u nastavku ima više reči.

Rod bi trebalo posmatrati kao društvenu konstrukciju muških i ženskih identiteta i razlika koji se baziraju na društveno prihvatljivim oblicima ponašanja, naučenim očekivanjima koji nemaju veze sa biologijom, već su kontekstualno uslovljeni (političkim, ekonomskim, društvenim i kulturološkim faktorima).[5] Za razliku od roda, pol je biološki određen. Međutim, rod se izgrađuje na osnovu biološkog pola, uvećavajući biološke razlike i unoseći ih u domene u kojima one bivaju u potpunosti irelevantne.[6]

Ključnu ulogu u prenošenju rodnih nejednakosti u jednom društvu mogu imati porodica, školski sistemi mediji. U porodičnom kontekstu deca primaju informacije o načinima na koje bi trebalo da se ponašaju zavisno od svog roda, a dalja izgradnja identiteta nastavlja se u školi.[7] „Poznato je da obrazovni sistemi u svim društvima pripremaju decu da se ponašaju u skladu sa vrednostima društva, usađujući u njih dominantne verzije odgovarajućeg ponašanja”.[8] Rod i prihvatanje rodnih uloga u direktnoj su korelaciji sa zadovoljavanjem društvenih očekivanja.

„Rodne nejednakosti se nalaze duboko ukorenjene u društvu, a pri tome često nisu vidljive“.[9] Upravo je iz ovog razloga neophodno raditi na demaskiranju ideologija koje produbljuju rodne razlike i utiču na dalji transgeneracijski prenos rodne nejednakosti u datom društvu i kulturi.

Jezičke i rodne ideologije

Ključni termini u ovom radu su jezičke i rodne ideologije. Ideologija ne predstavlja bilo koji sistem verovanja, već je reč o dominantnom političkom, obrazovnom i kulturološkom sistemu vrednosti koji svoj legitimitet osigurava kroz institucionalizovani diskurs i njegov uticaj na čitaoce/gledaoce/slušaoce.[10] Za razliku od stavova i verovanja koji se obično vezuju za pojedince, ideologije su društveni konstrukti, one predstavljaju načine razumevanja sveta.[11]

Naš pogled na svet ogleda se u našim jezičkim izborima. Iza njih stoje ideologije i duboko ukorenjen sistem vrednosti, čega najčešće nismo svesni. Ideološki prikazi ne postižu sami po sebi isključivanje, marginalizaciju ili podređenost žena. Njihova uloga u ovim procesima jeste da se odnos muškaraca i žena u datom društvu prikaže kao prirodno dat, a ne kao proizvoljan i nepravedan.[12] Jelena Filipović smatra da su kulturni modeli i ideologije koje su sastavni deo društvenog života najčešće implicitni, a samim tim i neprepoznatljivi za većinu govornika, to jest pripadnika jedne društvene zajednice.[13]

Prema tome, jezik se ne shvata isključivo kao sistem komunikacije, već i kao medij preko koga se sa generacije na generaciju prenose kulturni modeli koje Jelena Filipović[14] definiše kao organizovane i strukturirane forme ponašanja unutar ljudskih zajednica. S obzirom na to da oni oblikuju našu društvenu stvarnost i imaju uticaja na ponašanje većine, ako ne čak i svih članova određene zajednice, jezik se može shvatiti kao pokazatelj i odraz kulture.

Jezičke i rodne ideologije[15] uslovljene su vremenom i mestom: razlikuju se u različitim kulturama i istorijskim periodima.[16] Dakle, one obično nisu vezane za sam jezik i njegovu strukturu, već su u direktnoj vezi sa ekstralingvističkim faktorima, u ovom radu, sa prikazom uloga žena i muškaraca u kontekstima koji se smatraju društveno prihvatljivim u srpskom i španskom društvu.

Rodni stereotipi

Rodni stereotipi su u bliskoj vezi sa rodnim ideologijama. Oni prikazuju načine na koji bi muškarci i žene trebalo da se ponašaju kako bi bili prihvaćeni članovi jedne društvene zajednice. Treba imati u vidu da zauzimanje kritičkog stava prema rodnim stereotipima i svesno izbegavanje njihove upotrebe može uticati na postizanje pravednijih društvenih odnosa u budućnosti. Otuda je neophodno stalno preispitivanje rodnih i jezičkih ideologija udžbenika prilikom njihovom kreiranja, a potom i akreditacije.

Uloga škole i udžbenika u prenošenju ideologija

Institucije su u centru pažnje istraživača i istraživačica, jer imaju veliku ulogu u produkciji i širenju diskursa koji promovišu dominantne ideologije nauštrb marginalizovanih grupa, poput rasnih, etničkih manjina, pripadnika nižih klasa, dece, žena.[17] Rodna diskriminacija, međutim, ne potiče iz škole, nego se zasniva na društvenom i istorijskom konstruisanju socijalnih uloga koje se dodeljuju muškarcima i ženama. Škola je odraz onoga što se u društvu, čiji je sastavni deo, već javlja. Stoga, ona nije izolovani entitet, već je deo kulturnog i društvenog sistema.[18]

Kada je reč o nastavnim materijalima, treba imati u vidu da se u njima mogu javiti diskriminatorne poruke po pitanju roda, pošto udžbenici predstavljaju jedno od važnih sredstava za prenos i osnaživanje dominantnog diskursa i ideologije.[19] Nastavni materijal koji u bilo kom segmentu favorizuje muškarce negativno utiče na lični razvoj učenika i učenica ograničavajući njihove društvene funkcije.[20] Vaspitno-obrazovni kontekst ima veliku ulogu u produbljivanju, pospešivanju, ali i promeni i razbijanju stereotipa bilo koje vrste, pa i stereotipa o rodu. Poseban problem predstavlja činjenica da ponekad ni sami autori i autorke udžbenika, kao i nastavni kadar koji date nastavne materijale koristi, nemaju razvijenu svest o postojanju i štetnosti rodnih stereotipa. Zato je važno analizirati didaktičke materijale iz rodne perspektive i podizati svest o štetnosti rodnih stereotipa kod svih učesnika i učesnica u obrazovnom sistemu.

Prethodna istraživanja seksizma u udžbenicima za španski kao strani jezik

Istraživanja o rodu i jeziku javila su se tokom drugog talasa feminizma. Prve studije u vezi sa seksizmom u nastavnim materijalima za strane jezike bile su usmerene na udžbenike za engleski kao strani jezik, a interesovanje za analizu prikaza muškaraca i žena u udžbenicima za španski kao strani jezik javilo se dvadesetak godina kasnije, 90-ih godina 20. veka.[21]

Galijano Sijera (Galiano Sierra) smatra se začetnicom istraživanja seksizma u udžbenicima za španski kao strani jezik. U radu objavljenom 1991. godine[22] ona analizira način prikaza žene u sedam udžbenika za španski kao strani jezik za početni nivo objavljenih u periodu od 1974. do 1990. godine pokušavajući da dâ odgovor na pitanje da li kulturološki sadržaji u kojima se prikazuju pripadnice ženskog pola odgovaraju sociokulturnom kontekstu u kom su nastali. Rezultati istraživanja ukazuju na to da su žene većinom predstavljene kao domaćice ili bolničarke, sekretarice, prodavačice, stjuardese, to jest da imaju zanimanja koja se tradicionalno pripisuju ženama.[23]

Do sličnih zaključaka dolazi i De Santijago Guervos[24] koji je analizirao šest udžbenika za španski kao strani jezik koji su objavljeni u periodu od 1980. do 1994. godine. Uprkos postojanju rodnih stereotipa, autor ovog istraživanja navodi da su analizirani udžbenici mnogo manje seksistički, manje rasistički i da u njima ima manje politički nekorektnog jezika, posebno u poređenju sa onim objavljenim za vreme i neposredno posle Frankove diktature.

Ispitivanje rodnih stereotipa i seksizma u udžbenicima za španski kao strani jezik tema je i pojedinih master radova[25] u kojima se dolazi do zaključka da se, uprkos naporima izdavačkih kuća da se u priručnicima prikaže rodna ravnopravnost kada je reč o muškim i ženskim likova u tekstovima i ilustracijama, ženama i dalje pripisuju tradicionalne uloge u domenu porodice i zanimanja manje vrednovana i manje plaćena u odnosu na muškarce. No, potrebno je napomenuti da se ipak zapaža određeni napredak u pozicioniranju muškaraca i žena u udžbenicima novijeg datuma.

S obzirom na to da se u prethodnim studijama u vezi sa rodno osetljivim sadržajem udžbenika za španski kao strani jezik zapažaju pozitivne promene u pogledu rodne perspektive, Kuzmanović Jovanović i Đuričić[26] delovanje izdavačkih kuća u pravcu promene dominante rodne ideologije u udžbenicima za španski kao J2 za odrasle učenike i učenice na jezičkim nivoima A1 i A2 posmatraju kao model rodno osetljive jezičke politike zasnovane na modelu „odozdo na gore“. Napore izdavačkih kuća da u udžbenicima prikažu pravednije odnose u društvu (ne samo kada je reč o rodnim odnosima, već i o rasi, etnicitetu, religiji itd.) treba pozdraviti, jer u ovom slučaju delatne zajednice su te koje pokreću promene, a ne zvanične institucije. Međutim, pomenute autorke dolaze do zaključka da, uprkos svesnim i vidljivim naporima autora i autorki i izdavača da smanje prisustvo rodnih stereotipa u udžbenicima za španski kao strani jezik novijeg datuma, oni ne izostaju u potpunosti, jer su duboko povezani sa dominantnim kulturnim modelom u španskom društvu, što otežava njihovo iskorenjenje.

Udžbenici obuhvaćeni prethodnim istraživanjima uglavnom su namenjeni odraslim učenicima španskog kao stranog jezika, te je motivacija za pisanje ovog rada upravo nedostatak studija koja su u centru pažnje imala nastavni materijal za decu i adolescente. Međutim, jedan od retkih radova koji se bavi rodnim sadržajem udžbenika namenjenih deci jeste master rad Ferera Susa (Ferrer Suso)[27] u kom se pruža analiza tri udžbenika za jezički nivo A1 objavljenih u periodu od 2004. i 2010. godine od strane tri izdavačke kuće iz Španije sa dugom tradicijom u objavljivanju materijala za španski kao J2 za globalno tržište. Ferer Suso ukazuje na to da je potrebno obratiti posebnu pažnju na rodnu ravnopravnost i podjednaku zastupljenost oba roda kako u jeziku i tekstovima tako i u ilustracijama prilikom kreiranja udžbenika kako bi se izbegao seksizam u udžbenicima za španski kao strani jezik namenjenim deci od šest do devet godina.

Kvalitativno istraživanje. Metodologija istraživanja

Istraživanja jezika i roda mogu biti kvalitativna, kvantitativna ili mogu kombinovati metode i kvalitativnih i kvantitativnih analiza.[28] U ovom radu opredelili smo se za kvalitativno istraživanje čiji je cilj ispitivanje i interpretacija rodnih stereotipa u udžbenicima za španski kao strani jezik objavljenih u periodu od 2005. do 2012. godine, a ne frekvencija njihovog javljanja i merenje njihove zastupljenosti u udžbeničkoj literaturi, te prilikom ovog kvalitativnog istraživanja koristimo metode kritičke analize diskursa i ilustracija sa ciljem da se ispita način prikazivanja žena i muškaraca u tekstovima i ilustracijama, kao i davanje odgovora na sledeća pitanja: da li se muški rod koristi kao generički; koje se poznate ličnosti prikazuju i koja su im zanimanja; koji je odnos između broja muških i ženskih likova; koje uloge, zanimanja i aktivnosti se dodeljuju ženama, a koje muškarcima; ima li stereotipnih prideva koji se tradicionalno pripisuju muškom ili ženskom rodu; da li ima stereotipa o rodu u tekstovima, gramatičkim vežbanjima i ilustracijama i fotografijama; da li je jezik koji se koristi rodno osetljiv, neutralan ili stereotipan.

Pored tekstova i sadržaja gramatičkih vežbi, iz rodne perspektive analiziramo i ilustracije i slike koje su date u udžbeniku. Osim eksplicitnog sadržaja udžbenika, u ovom radu ispitujemo i ono što je prećutano i izostavljeno, za šta je kritička analiza diskursa pogodan metod.

Osnovne postavke kritičke analize diskursa

Kritička analiza diskursa prvenstveno se bavi pitanjima zloupotrebe društvene moći, dominacije i nejednakosti koja se reprodukuje u diskursu u okviru određenog društvenog i političkog konteksta.[29] „Kritička analiza diskursa bavi se identifikacijom hegemonija i moći da se očuva određena ideologija koja odlikuje određene elitne, privilegivane podgrupe u datoj zajednici“.[30]

Reč je o društveno angažovanoj disciplini koja se bazira na idejama socijalne pravde i jednakosti, što je jedan od osnovnih ciljeva feminističkih istraživanja.[31] Ovo istraživanje ima i praktičan cilj, a to je utvrđivanje prisustva dominantnih obrazaca u prikazivanju roda i rodnih uloga u udžbeničkoj literaturi. Kroz analizu udžbenika koji se koriste na časovima španskog kao stranog jezika iz rodne perspektive želi se ispitati postojanje diskurzivnih praksi koje mogu uticati na nejednakost, a mogu imati uticaja i na njenu promenu.

Kritičkim promatranjem, tj. kritičkom analizom diskursa, istraživači i istraživačice mogu pokušati da otkriju koje se ideologije kriju iza jezičkih izbora, nastojeći pritom da utvrde odnose moći i način na koji se putem diskursa stvara nejednakost u društvu.[32]

Kritička analiza diskursa najbolje funkcioniše sa pisanim tekstovima kreiranim za širu publiku. Tekstovi za analizu često se biraju zbog njihove ideološke namere.[33] Udžbenici za španski kao strani jezik dobar su primer tekstova čija je ciljna grupa mnogobrojna u svetu, pa i u našem obrazovnom sistemu u kom se španski jezik uči kao strani.

Predstavljanje udžbeničkog korpusa

Analiza obuhvata šest udžbenika koji se koriste za izvođenje nastave španskog kao stranog jezika kako u filološkim gimnazijama tako i u drugim srednjim školama u Srbiji. Svi udžbenici akreditovani su od strane Instituta Servantes i objavljeni su u periodu od 2005. do 2012. godine u Španiji od strane izdavačkih kuća sa dugom tradicijom u objavljivanju didaktičkih materijala za španski kao strani jezik, a to su: Edinumen (Edinumen), Anaja ELE (Anaya ELE) i Edelsa (Edelsa).

1. Club Prisma A2: Bueso, Isabel et al., Madrid: Edinumen (5a impresión), 2012.

2. Club Prisma A2/B1: Cerdeira, P & A. Romero, Madrid: Edinumen, 2009.

3. Sueña 1: María Ángeles Álvarez Martínez et al., Madrid: Anaya ELE, 14.a reimpresión, 2011.

4. Sueña 2: María Aránzazu Cabrerizo Ruiz et al., Madrid: Anaya ELE, 11.a reimpresión (3ª edición), 2011.

5. Sueña 3: María Ángeles ÁlvarezMartínez et al., Madrid: Anaya ELE, 7.a reimpresión, 2010.

6. Nuevo Ven 3: Marín Fernardo et al., Madrid: Edelsa (primera edición), 2005.

Rezultati istraživanja i diskusija

Nakon analize utvrdili smo da postoji ravnoteža u predstavljanju muških i ženskih likova u tekstovima i ilustracijama. Ima i tekstova i ilustracija gde je veći broj žena i devojaka u odnosu na muškarce. Međutim, zapaža se dominacija muškaraca kada je u pitanju prikaz istorijskih i poznatih ličnosti današnjice (Club Prisma A2, Prisma A2/B1, Sueña 1, Sueña 2, Nuevo Ven 3). Treba napomenuti da se samo sporadično pojavljuje neka poznata žena kao istorijska ličnost. Na ovaj način umanjuje se doprinos žena čovečanstvu.

Muškarcima je namenjen širok spektar zanimanja. Oni su u svim analiziranim udžbenicima prikazani kao pisci, pesnici, muzičari, slikari, istraživači, političari, sportisti itd. Manji je broj zanimanja za žene i u pitanju su uglavnom ona koja se vezuju za tradicionalne uloge i uključuju brigu o deci, starijima, bolesnima, uslužne poslove i sl. (profesorka, učiteljica, konobarica, medicinska sestra, sekretarica, stjuardesa, domaćica, itd.) (Sueña 1, Sueña 2, Sueña 3). No, u analiziranim udžbenicima pojavljuju se i taksistkinje, detektivke, šefice, direktorke, advokatice, arhitekte, žene koje rade u policiji itd. (Prisma A2/B1, Sueña 1, Sueña 3, Nuevo Ven 3). Posebno je ohrabrujuća činjenica da se u analiziranom udžbeničkom korpusu žene prikazuju i na upravljačkim pozicijama, odnosno da im se ne dodeljuju isključivo pasivne, sporedne i društveno manje vrednovane uloge. Ipak, prilikom opisa aktivnosti koju obavlja jedna medicinska sestra i bolničarka navodi se da pomaže lekaru, a ne lekarki, što ženu smešta u tradicionalni okvir i dodeljuje joj ulogu pomoćnice, a ne glavne akterke (Sueña 1).

Što se tiče prikazivanja poznatih žena današnjice prikazuju se pevačice, manekenke i glumice, što je, svakako, odraz popularne kulture. Međutim, prikazani muškarci nisu u svim slučajevima reprezentativni za polje popularne kulture. Drugim rečima, žene su znatno ređe predstavljene kao književnice, naučnice i političarke dok se poznati muškarci današnjice, kao i istorijske ličnosti, prikazuju se u različitim profesijama, od pevača, glumaca i sportista preko naučnika, političara i književnika. U ovom radu zastupamo stav da prikazivanje pevačica, glumica i manekenki ne samo da je odraz popularne kulture koja je bliža tinejdžerima i tinejdžerkama koji analizirane udžbenike koriste, već ujedno predstavlja jedan od oblika rodnih stereotipa u nastavnim materijalima s obzirom da se i tom prilikom žene prikazuju u užem obimu profesija u odnosu na muškarce i da je pogrešno izostavljati žene koje su pružile svoj doprinos nauci ili književnosti ili im posvećivati nedovoljno pažnje.

U analiziranim udžbenicima pronalazimo stereotipne prideve za žene (npr. pričljiva, romantična) (Club Prisma A2; Club Prisma A2/B1 ), ali se javljaju i pridevi koji odstupaju od stereotipa (npr. jaka, odlučna, pozitivna). Takođe se kaže da muškarci vole tračeve iako se to tradicionalno vezuje za žene. Uprkos odstupanjima od tradicionalno muških i ženskih uloga i aktivnosti, u udžbenicima se pronalaze i primeri da je žena dobra kuvarica (Club Prisma A2) i da se to pozitivno vrednuje u društvu dok se muškarac bavi izradom stolarije i u svoje slobodno vreme igra šah, košarku, gleda fudbalske utakmice i slično. Nasuprot duboko i davno ukorenjenim stereotipima, koji govore o tome da je ženi namenjen porodični domen, a muškarcima javni i profesionalni, u analiziranom nastavnom materijalu za španski kao strani jezik mogu se pronaći fotografije koje prikazuju da muškarci, takođe, vode računa o deci i unucima i da učestvuju u obavljanju kućnih poslova (Club Prisma A2, Sueña 1, Sueña 2). No, iz udžbenika ne izostaju ni scene da žena priprema ručak, a muškarac za to vreme čita novine (Sueña 1, Sueña 3).

Od šest analiziranih udžbenika samo se u jednom (Nuevo Ven 3) pominju samohrani roditelji i homoseksualni parovi. U ostalim udžbenicima pruža se slika isključivo tradicionalnog modela porodice koji najčešće uključuje roditelje sa dvoje dece. U pomenutom udžbeniku uvodi se tema rodne ravnopravnosti, što može podstaći učenike i učenice na debatu o pitanju rodne ravnopravnosti kako u njihovoj tako i u ciljnoj kulturi.

Kada je u pitanju rodno osetljiv jezik, zapaža se tendencija da se u udžbenicima uputstva đacima daju samo u muškom rodu. Veoma retko se javljaju oblici za oba roda. Na taj način žena ostaje nevidljiva u diskursu. Ima slučajeva da se pridevi navode samo u muškom rodu iako razlikuju oblike za oba roda (Prisma A2, Prisma A2/B1), što je negativno i kada da je reč o pravilnom usvajanju španskog kao stranog jezika i promovisanju ideja o rodnoj ravnopravnosti u društvu.

Što se tiče naziva profesija, neretko se navode oblici samo za muški rod, a sporadično i oblici za oba roda, te se može zaključiti da ne postoji odluka na nivou sistema, tj. izdavačke kuće, o prikazivanju oba roda ravnopravno čak i u primerima gde je to moguće i u oblicima koje priznaje Španska kraljevska akademija, koja, uprkos promenama u društvu, insistira na upotrebi muškog roda kao sveobuhvatnog i nemarkiranog.

U udžbenicima Sueña 1, Sueña 2 i Sueña 3 javlja se oblik señorita (srp. gospođica), te se na ovaj način zalazi u bračni status žene, što je još jedan od oblika seksizma u jeziku koji se prenosi kroz udžbeničku literaturu.

Međutim, ima i oblika za nazive profesija koji prepoznaju oba roda i na taj način iskazuje se ravnopravna zastupljenost i muškaraca i žena u različitim domenima društva, ali se u analiziranom didaktičkom materijalu ne zapaža konstantna svest autora i autorki o izbegavanju rodne diskriminacije i o izbegavanju prikazivanja scena i situacija koje mogu proizvesti favorizovanje muškaraca.

Pedagoške implikacije rezultata istraživanja

Imajući u vidu da udžbenik prenosi kulturne vrednosti jedne političke zajednice i da je kreiran u određenom društveno-kulturnom kontekstu, a špansko društvo može se percipirati kao društvo sa patrijarhalnim elementima, smatramo da rezultati istraživanja pokazuju da rodni stereotipi i u novijim udžbenicima nisu u potpunosti iščezli. Dominantni obrasci u prikazivanju rodnih odnosa i dalje imaju veze sa patrijarhalnim ideologijama, koje u savremenim udžbenicima bivaju zamaskirani iako postoji izvesna promena rodne perspektive. Smatramo da je neophodna revizija udžbenika uprkos naporima autora i autorki, kao i izdavačkih kuća, da se postigne rodna ravnopravnost. Načelno ona se postiže, ali se kako žene tako i muškarci i dalje smeštaju u tradicionalne okvire iako postoji napredak u prikazivanju rodova u odnosu na ranije objavljene udžbenike španskog kao J2, što su potvrdila i ranija istraživanja u ovoj oblasti.

Cilj savremenog obrazovanja trebalo bi da bude usmeren na izgradnju jednog demokratskog i pravednijeg društva u kom će svi njegovi članovi i članice biti podjednako tretirani bez obzira na poreklo, rasu, klasu, rod itd. Stoga, udžbenička literatura treba biti oslobođena stereotipa, uključujući i rodne, kako bi se na tom putu i uspelo.

Ograničenja istraživanja i sugestije za buduća istraživanja

Ograničenja ovog kvalitativnog istraživanja su sledeća: relativno mali korpus koji čine udžbenici objavljeni za globalno tržište od strane samo tri izdavačke kuće iz Španije. Isto tako, važno je napomenuti da je ispitivanjem rodno senzitivnog sadržaja nastavnog materijala za španski kao strani jezik pokriven samo mali segment u školskom sistemu Srbije. Naime, preporuka za buduća istraživanja u ovoj oblasti jeste analiziranje svih školskih udžbenika koji se koriste u obrazovnom sistemu u našoj zemlji. Indikativno bi bilo napraviti poređenje rodno osetljivog sadržaja didaktičkog materijala za sve strane jezike koji postoje u našem školskom sistemu.

Osim toga, smatramo da bi bilo izuzetno korisno sprovesti terensko istraživanje čiji bi rezultati mogli pružiti uvid u to šta se zaista dešava u učionici, odnosno ispitati kako nastavnice i nastavnici rade sa tekstovima koji sadrže diskriminatorne poruke, kako tretiraju seksizam u učionici, da li se na isti način odnose prema dečacima i devojčicama, koriste li rodno osetljiv jezik kako na ciljnom tako i na maternjem jeziku učenika i učenica, pridaju li temi rodno senzitivnog sadržaja značaj ili ne, razvijaju li kod svojih đaka svest o rodnoj ravnopravnosti koja se manifestuje i kroz jezik i diskurs itd. Ovakva istraživanja, pored analize udžbenika, postaju imperativ s obzirom na to da je uticaj određenog teksta na proces učenja i na rodni identitet učenika i učenica gotovo nemoguće odrediti, ali se može posmatrati način na koji se određeni tekst koristi u učionici.

Zaključak

Imajući u vidu da je udžbenik za strani jezik posrednik između dve kulture, a ne isključivo didaktičko sredstvo koje služi za usvajanje gramatičkih struktura i vokabulara, u ovom radu prikazani su rezultati istraživanja u kom je ispitivan rodno osetljiv sadržaj udžbenika za španski kao strani jezik namenjenih adolescentima i mladima koji se koriste za izvođenje nastave u srednjim školama u Srbiji od jezičkog nivoa A2 do B2. Korpus je činio šest udžbenika objavljenih u 21. veku od strane španskih izdavačkih kuća sa dugom tradicijom u objavljivanju didaktičkog materijala za španski kao J2. Tokom ovog kvalitativnog istraživanja analizirani su kako tekstovi tako i ilustracije.

Rezultati istraživanja ukazuju da, uprkos smanjenom broju rodnih stereotipa u udžbeničkoj literaturi, oni i dalje bivaju prisutni, a to se objašnjava patrijarhalnim kulturnim modelima španskog društva u čijim okvirima je analizirani nastavni materijal nastao, što može imati uticaja na razvoj rodnih ideologija i konstruisanje rodnih identiteta kod adolescenata i mladih koji analizirane udžbenike koriste u kontekstu svoje matične kulture.

Iako postoji napredak u prikazivanju rodova u nastavnim materijalima za španski kao strani jezik, neophodno je napomenuti da se i danas u udžbenicima mogu identifikovati rodni stereotipi i pozicioniranje žena i muškaraca u tradicionalni okvir kada je reč o zanimanjima i ulogama kako u privatnom tako i u javnom domenu, što je prikazano korpusnim istraživanjem udžbenika za španski kao strani jezik koji se koriste u školskom sistemu Srbije. Premda postoji promena rodne perspektive, u pojedinim segmentima žena ostaje prikazana u tradicionalnim okvirima. Dakle, u analiziranom nastavnom materijalu, patrijarhalne ideologije su prikrivene, ali i dalje prisutne. Uprkos naporima autora i autorki za postizanje rodne ravnopravnosti, dolazi se do zaključka da se ona se načelno postiže, ali da je potrebno diskurzivnim sredstvima uticati na stereotipe kako o muškarcima tako i o ženama koje se i u današnje vreme mogu pronaći u nastavnom materijalu. Upravo zbog stereotipnih opisa i prikaza muškaraca i žena u udžbeničkoj literaturi, jezičkim izborima koji ne pokazuju vidljivost žene u različitim segmentima društva, rodnih ideologija nastavnika i nastavnica pospešuje se transgeneracijski prenos rodne nejednakosti u društvima koja su duboko uronjena u patrijarhalne ideologije kakva su srpsko i špansko.


[1] Rad je izložen u vidu usmenog saopštenja na Trećem međunarodnom interdisciplinarnom skupu mladih naučnika društvenih i humanističkih nauka „Konteksti” koji je održan 1. decembra 2015. godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

[2] Jelena Filipović, „Jezička obrazovna politika i rodno osetljiv jezik“, u: Jezici u obrazovanju i jezičke obrazovne politike, urednice Jelena Filipović i Olivera Durbaba, Beograd: Filološki fakultet, 2014: 154.

[3] U radu se oslanjamo prvenstveno na sekundarnu literaturu imajući u vidu da je razlika između termina pol i rod ustanovljena još 60-ih i 70-ih godina prošlog veka, te je sada reč o opštim mestima i definicijama.

[4] Jelena Stefanović i Saša Glamočak, „Imaju li čitanke rod?”, Philologia, 6 (2008): 61.

[5] Dragana Stjepanović Zaharijevski, Rod, identitet i razvoj. Niš: Filozofski fakultet, 2010: 86.

[6] Penelope Eckert & Sally McConnell-Ginet, Language and Gender. Cambridge: Cambridge Universal Press, 2003: 10.

[7] María Teresa Terrón Caro & Verónica Cobano-Delgado Palma, “El papel de la mujer en las ilustraciones de los libros de texto de educación primaria”, Foro de Educación, 10 (2008): 385, 386.

[8] Jelena Stefanović i Saša Glamočak, „Imaju li čitanke rod?”, Philologia, 6 (2008): 61.

[9] Dragana Stjepanović Zaharijevski, Rod, identitet i razvoj. Niš: Filozofski fakultet, 2010: 119.

[10] Xiao Lan Curdt-Christiansen & Csilla Weninger, “Introduction: Ideology and the Politics of Language Textbooks”, In: Language, Ideology, and Education. The Politics of Textbooks in Language Education , Editors Curdt-Christiansen, Xiao Lan & Csilla Weninger, London: Routledge, 2015: 3.

[11] Deborah Cameron, “Gender and Language Ideologies”. In: The Handbook of Language and Gender, Editors Janet Holmes & Miriam Meyerhoff, Oxford: Blackwell, 2003: 448.

[12] Deborah Cameron, “Gender and Language Ideologies”. In: The Handbook of Language and Gender, Editors Janet Holmes & Miriam Meyerhoff, Oxford: Blackwell, 2003: 453.

[13] Jelena Filipović, Moć reči: Ogledi iz kritičke sociolingvistike. Beograd: Zadužbina Andrejević, 2009: 134.

[14] Ibid, 19.

[15] Termin „rodne ideologije“ preuzet je iz rada Debre Kameron i odnosi se na verovanja o ulogama koje bi muškarci i žene trebalo da imaju u društvu, što je zasnovano na njihovoj rodnoj pripadnosti i što zanemaruje njihove potrebe i sposobnosti kao pojedinaca (v. detaljnije Deborah Cameron, “Gender and Language Ideologies”. In: The Handbook of Language and Gender, Editors Janet Holmes & Miriam Meyerhoff, Oxford: Blackwell, 2003: 447-467).

[16] Deborah Cameron, “Gender and Language Ideologies”. In: The Handbook of Language and Gender, Editors Janet Holmes & Miriam Meyerhoff, Oxford: Blackwell, 2003: 452.

[17] Mary Bucholtz, “Theories of Discourse as Theories of Gender: Discourse Analysis in Language and Gender Studies”. In: The Handbook of Language and Gender, Editors Janet Holmes & Miriam Meyerhoff, Oxford: Blackwell, 2003: 57.

[18] Ana Sánchez Bello, “El androcentrismo científico: el obstáculo para la igualdad de género en la escuela actual”. Educar, 29 (2002): 95.

[19] Xiao Lan Curdt-Christiansen & Csilla Weninger, “Introduction: Ideology and the Politics of Language Textbooks.” In: Language, Ideology, and Education. The Politics of Textbooks in Language Education , Editors Curdt-Christiansen, Xiao Lan & Csilla Weninger, London: Routledge, 2015, 3.

[20] Ana Sánchez Bello, “El androcentrismo científico: el obstáculo para la igualdad de género en la escuela actual”, Educar, 29 (2002): 101.

[21] Potrebno je napomenuti da postoji niz istraživanja u vezi sa seksizmom i rodnim stereotipima u udžbenicima na španskom jeziku za osnovnu i srednju školu, no u fokusu ovog rada isključivo su studije u vezi sa rodnim ideologijama u udžbenicima za španski kao strani jezik koji su namenjeni izvornim govornicima drugih jezika i pripadnicima drugih kultura.

[22] Isabel Galiano Sierra, “La mujer en los manuales de español para extranjeros”. In: Actas del tercer congreso nacional de ASELE. El español como lengua extranjera: De la teoría al aula , Editores Salvador Montesa Peydró y Antonio Garrido Moraga, 119-136, ASELE: Málaga, 1991.

[23] Ibid, 124.

[24] Javier de Santiago Guervós, “La discriminación en los manuales de ELE: un periodo crítico”. MarcoELE. Revista de didáctica ELE, 8 (2009). http://marcoele.com/descargas/8/guervos_discriminacion.pdf (preuzeto 17. 11. 2015).

[25] Maria Goretti Robles Fernández, “La mujer en los manuales de español lengua extranjera. Del estereotipo al personaje real e histórico. Mujeres insignes, mujeres comunes, mujeres sin más”, (Memoria de Máster). Universidad Nacional de Educación a Distancia, 2005 , http://www.mecd.gob.es/dctm/redele/MaterialRedEle/Biblioteca/2006_BV_05/2006_BV_05_07Robles.pdf?documentId=0901e72b80e3a051 (preuzeto 29. 7. 2015); María Esther Angulo Blanco, “La evolución del papel de la mujer en dos manuales de ELE a través de las mujeres“, RedELE: Revista Electrónica de didáctica del español como lengua extranjera, 12 (2010), 1-47, http://www.mecd.gob.es/dctm/redele/Material-RedEle/Biblioteca/2011_BV_12/2011_BV_12_22Angulo.pdf?documentId=0901e72b80dbf384 (preuzeto 12.1. 2016). Lola Barceló Morte, “Los estereotipos de género en los manuales de ELE. Estudio de las representaciones de varones y mujeres en cuatro libros de textos publicados en España” (Memoria de Máster, Universidad de Barcelona. Redele, 6 (2006), www.educacion.es/redele/Biblioteca2006/LolaBarcelo.shtml . (preuzeto 19. 5. 2016).

[26] Ana Kuzmanović Jovanović & Milica Đuričić, “Políticas lingüísticas sensibles al género y la deconstrucción de estereotipos de género en los manuales de E/LE“, Verba Hispanica, XXIII (2015).

[27] Albert Ferrer Suso, “La coeducación en los métodos de ELE para niñas y niños. Un estudio sobre sexismo en tres manuales”. Memoria de máster en Forma­ción de Profesores de ELE, Universitat de Barcelona,2011, http://diposit.ub.edu/dspace/bitstream/2445/22942/1/Albert%20Ferrer_La_coeducaci%C3%B3n_en_manuales_de_ELE_para_ni%C3%B1as%20y%20ni%C3%B1os.%20Un%20estudio%20sobre%20sexismo%20en%20tres%20manuales.%20revisat.pdf (preuzeto 2. 6. 2016).

[28] Jane Sunderland, Language and Gender. Oxford: Routlege, 2006: 58.

[29] Teun A, Van Dijk, “Critical Discourse Analysis”, In: The Handbook of Discourse Analysis, Editors Deborah. Schiffrin et al., Oxford: Blackwell Publishers, 2001: 352.

[30] Jelena Filipović, Moć reči: Ogledi iz kritičke sociolingvistike. Beograd: Zadužbina Andrejević, 2009: 133.

[31] Ana Kuzmanović Jovanović, Jezik i rod. Diskurzivna konstrukcija rodne ideologije. Beograd: Čigoja štampa, 2013: 131, 140.

[32] Teun A. Van Dijk, (ed.), Discourse as Structure and Process. Discourse Studies: a Multidisciplinary Introduction. London: Sage, 1997: 22.

[33] Jane Sunderland, Language and Gender. Oxford: Routlege, 2006: 58.

Literatura:

Kuzmanović Jovanović, Ana, Jezik i rod. Diskurzivna konstrukcija rodne ideologije. Beograd: Čigoja štampa, 2013.

Filipović, Jelena, „Jezička obrazovna politika i rodno osetljiv jezik“, U: Jezici u obrazovanju i jezičke obrazovne politike, urednice Jelena Filipović i Olivera Durbaba, 152-168, Beograd: Filološki fakultet, 2014.

Angulo Blanco, María Esther, “La evolución del papel de la mujer en dos manuales de ELE a través de las mujeres“. RedELE: Revista Electrónica de didáctica del español como lengua extranjera, 12 (2010), 1-47, http://www.mecd.gob.es/dctm/redele/Material-RedEle/Biblioteca/2011_BV_12/2011_BV_12_22Angulo.pdf?documentId=0901e72b80dbf384 (preuzeto 12. 1. 2016).

Barceló Morte, Lola, “Los estereotipos de género en los manuales de ELE. Estudio de las representaciones de varones y mujeres en cuatro libros de textos publicados en España” (Memoria de Máster, Universidad de Barcelona. Redele, 6 (2006), www.educacion.es/redele/Biblioteca2006/LolaBarcelo.shtml. (preuzeto 19. 5. 2016).

Bucholtz, Mary, “Theories of Discourse as Theories of Gender: Discourse Analysis in Language and Gender Studies”. In: The Handbook of Language and Gender, Editors Janet Holmes & Miriam Meyerhoff, 43-68, Oxford: Blackwell, 2003.

Cameron. Deborah, “Gender and Language Ideologies”. In: The Handbook of Language and Gender, Editors Janet Holmes & Miriam Meyerhoff, 447-467, Oxford: Blackwell, 2003.

Curdt-Christiansen, Xiao Lan & Csilla Weninger, “Introduction: Ideology and the Politics of Language Textbooks”, In: Language, Ideology, and Education. The Politics of Textbooks in Language Education, Editors Curdt-Christiansen, Xiao Lan & Csilla Weninger, 1-8, London: Routledge, 2015.

De Santiago Guervós, Javier, “La discriminación en los manuales de ELE: un periodo crítico”. MarcoELE. Revista de didáctica ELE, 8 (2009). http://marcoele.com/descargas/8/guervos_discriminacion.pdf (preuzeto 17. 11. 2015).

Eckert, Penelope & Sally McConnell-Ginet, Language and Gender. Cambridge: Cambridge Universal Press, 2003.

Ferrer Suso, Albert, “La coeducación en los métodos de ELE para niñas y niños. Un estudio sobre sexismo en tres manuales”. Memoria de máster en Forma­ción de Profesores de ELE, Universitat de Barcelona, 2011, http://diposit.ub.edu/...pdf (preuzeto 2. 6. 2016).

Filipović, Jelena, Moć reči: Ogledi iz kritičke sociolingvistike. Beograd: Zadužbina Andrejević, 2009.

Galiano Sierra, Isabel, “La mujer en los manuales de español para extranjeros”. In: Actas del tercer congreso nacional de ASELE. El español como lengua extranjera: De la teoría al aula, Editores Salvador Montesa Peydró y Antonio Garrido Moraga, 119-136, ASELE: Málaga, 1991.

Kuzmanović Jovanović, Ana & Milica Đuričić, “Políticas lingüísticas sensibles al género y la deconstrucción de estereotipos de género en los manuales de E/LE“. Verba Hispanica, XXIII (2015): 103-121.

Robles Fernández, Maria Goretti, “La mujer en los manuales de español lengua extranjera. Del estereotipo al personaje real e histórico. Mujeres insignes, mujeres comunes, mujeres sin más”, (Memoria de Máster). Universidad Nacional de Educación a Distancia,2005,http://www.mecd.gob.es/dctm/redele/MaterialRedEle/Biblioteca/2006_BV_05/2006_BV_05_07Robles.pdf?documentId=0901e72b80e3a051.(preuzeto 29. 7. 2015).

Sánchez Bello, Ana, “El androcentrismo científico: el obstáculo para la igualdad de género en la escuela actual”, Educar, 29 (2002): 91-102.

Stefanović, Jelena i Saša Glamočak, „Imaju li čitanke rod?”, Philologia, 6 (2008): 61–68

Stjepanović Zaharijevski, Dragana, Rod, identitet i razvoj. Niš: Filozofski fakultet, 2010.

Sunderland, Jane, Language and Gender. Oxford: Routlege, 2006.

Terrón Caro, María Teresa & Verónica Cobano-Delgado Palma, “El papel de la mujer en las ilustraciones de los libros de texto de educación primaria”, Foro de Educación, 10 (2008): 385-400.

Van Dijk, Teun A. (ed.), Discourse as Structure and Process. Discourse Studies: a Multidisciplinary Introduction, London: Sage, 1997.

Van Dijk, Teun A, “Critical Discourse Analysis”. In: The Handbook of Discourse Analysis, Editors Deborah. Schiffrin et al., 352-371, Oxford: Blackwell Publishers, 2001.

Udžbenički korpus:

Club Prisma A2: Bueso, Isabel et al., Madrid: Edinumen (5a impresión), 2012.

Club Prisma A2/B1: Cerdeira, P & A. Romero. Madrid: Edinumen, 2009.

Sueña 1: María Ángeles Álvarez Martínez et al., Madrid: Anaya ELE, 14.a reimpresión, 2011.

Sueña 2: María Aránzazu Cabrerizo Ruiz et al. Madrid: Anaya ELE, 11.a reimpresión (3ª edición), 2011.

Sueña 3: María Ángeles ÁlvarezMartínez et al. Madrid: Anaya ELE, 7.a reimpresión, 2010.

Nuevo Ven 3: Marín Fernardo et al, Madrid: Edelsa (primera edición), 2005.

Milica ĐURIČIĆ GNJATOVIĆ
Faculty of Philology
University of Belgrade

https://doi.org/10.18485/knjiz.2017.7.7.10
UDC: 305:[371.671.046.14:811.134.2(497.11)
305-055.2:316.752(460)

Original scientific paper

Gender Stereotypes in Textbooks for Spanish as a Foreign Language for Adolescents and Young People in the Educational System of Serbia

This paper analyses gender stereotypes in textbooks for Spanish as a foreign language for adolescents and young people, which are used in secondary schools in Serbia. The corpus consists of six manuals published in the 21st century by Spanish publishers with a long tradition in publishing teaching materials for Spanish as L2. Apart from the theoretical framework, in which we will discuss the terms gender and sex, and the importance of school and textbooks in transmitting gender ideology, gender stereotypes will be examined in the texts, photos and illustrations. The results of this qualitative research indicate that, despite the fact that the presence of gender stereotypes in textbooks is reduced to a minimum, they continue to be present. That is due to the patriarchal cultural models of the Spanish society, in which the analyzed textbooks have been created. This may have an impact on the development of gender ideology and the construction of gender identity among adolescents and young people who use analyzed manuals in the context of their own culture.

Ključne reči:

gender ideology, sex and gender, textbooks for Spanish as L2 in Serbia

 

Na početak stranice