О Књиженству
Часопис
Књиженство, часопис за студије књижевности, рода и културе основан је у оквиру пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије – Књиженство, теорија и историја женске књижевности до 1915. године.
Књиженство је научни часопис (категорија М52) присутан у базама Ebsco, Erih Plus и CEEOL. Часопис објављује научне радове, интервјуе и приказе посвећене темама из књижевности, других уметности и културе уопште, у чијем је средишту истраживање рода, с тежиштем интересовања на женском стваралаштву на свим језицима, у различитим културама и добима. Дигитална хуманистика такође је једна од области на чијој промоцији Књиженство ради и коју заступа од оснивања.
Часопис излази у електронском облику, једном годишње. Рукописи, припремљени према упутству, достављају се до 1. августа текуће године на следеће имејл адресе: knjizenstvo@fil.bg.ac.rs, knjizenstvo@gmail.com. Рукописи које уредништво одабере потом пролазе кроз процес рецензирања.
Часопис излази у децембру на платформи Књиженство.
Часопис Књиженство, часопис за студије књижевности, рода и културе у свом раду и редакцијској организацији, као и у садржини коју објављује, заступа искључиво ставове и поступке који су недискриминаторни.
Од свог оснивања, часопис је повезан са дигиталном базом података Књиженство.
Дигитална база података
Дигитална база података Књиженство, теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године основана је оквиру истоименог пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја из пројектног циклуса који је трајао од 2011. до 2019. године.
База садржи податке о стваралаштву српских књижевница од средњег века до 1915. године. Реч је о основним биографским и библиографским подацима, подацима о преводима, женским часописима, везама са другим књижевницама, српским и страним, међусобним утицајима, линковима који воде ка дигитализованим текстовима. Дигитална база података наставља традицију дехијерархизованих прилога о женском стваралаштву, попут спискова и библиографија женских радова, писаних од краја 19. до краја 20. века, а истовремено наглашава и нужност сталне допуне и надградње, које овај медиј омогућава.