Пројекат Књиженство, теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике од 2011. године. Пројекат има за циљ да осветли историју женске књижевности на српском језику као и да теоретизује њене специфичности, преобликујући постојеће, углавном западне, појмове и моделе.

Назив пројекта – књиженство – јесте стара реч за књижевност која својим пореклом и звучањем поетично спаја основне елементе пројекта: књижевност и женско стваралаштво на једном језику и његовим претечама, као и настојање да се пронађе теоријски говор којим се то стваралаштво може описати.

Два основна елемента пројекта јесу дигитална база података и часопис. Дигитална база података Књиженство, теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године садржи податке о стваралаштву српских књижевница од средњег века до 1915. године. Реч је о основним биографским и библиографским подацима, подацима о преводима, женским часописима, везама са другим књижевницама, српским и страним, међусобним утицајима, линковима који воде ка дигитализованим текстовима. Дигитална база података наставља традицију дехијерархизованих прилога о женском стваралаштву, попут спискова и библиографија женских радова, писаних од краја 19. до краја 20. века, а истовремено наглашава и нужност сталне допуне и надградње, које овај медиј омогућава.

Књиженство, часопис за студије књижевности, рода и културе повезан је са базом података Књиженство a замишљен је као простор у коме мапа женске књижевности у настајању бива уобличена у наратив, оживљена као низ дијалога, образлагана, преиспитивана, теоретизована и повезана са различитим приступима и дисциплинама. Часопис је електронски јер само у том медију може постојати директна веза са базом података и другим сродним садржајима. Електронски облик га истовремено чини и лако доступним.

Пројекат Књиженство је повезан са COST акцијом IS0901 Women Writers in History: Toward a New Understanding of European Literary Culture, која обухвата базу података о европској женској књижевности до 1900. године Women Writers in History.

• Др Зорица Бечановић Николић, ванредна професорка на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошкoг факултета Универзитета у Београду.
• Др Александра Вранеш, редовна професорка на Катедри за библиотекарство и информатику и декан Филолошкoг факултета Универзитета у Београду.
• Др Славица Гароња Радованац, ванредна професорка на Катедри за српску књижевност Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу.
• Др Драгана Грујић, доценткиња на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду
• Др Биљана Дојчиновић, ванредна професорка на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошкoг факултета Универзитета у Београду, руководитељка пројекта Књиженство.
• МА Дуња Душанић, асистенткиња на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошкoг факултета Универзитета у Београду.
• Др Гордана Ђоковић, доценткиња на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду.
• МА Владимир Ђурић, асистент на Департману за француски језик и књижевност Филозофског факултета Универзитета у Нишу.
• Др Дубравка Ђурић, ванредна професорка на Факултету за медије и комуникације Универзитета Сингидунум, Београд.
• МА Жељка Јанковић, асистенткиња на Катедри за романистику, одсек за француски језик и књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду.
• Др Снежана Калинић, асистенткиња на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошкoг факултета Универзитета у Београду.
• Мр Ана Коларић, асистенткиња на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду.
• Др Магдалена Кох, ванредна професорка на Универзитету "Адам Мицкијевич" у Познању.
• МA Јелена Милинковић, докторанткиња на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
• Мр Ивана Пантелић, истраживач-сарадник на Институту за савремену историју у Београду.
• Др Слободанка Пековић, научна саветница у пензији, Институт за књижевност и уметност у Београду.
• Др Славко Петаковић, доцент на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета Универзитета у Београду.
• Др Јелена Пилиповић, ванредна професорка на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду.
• Др Светлана Томин, редовна професорка на Одсеку за српску књижевност Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду.