Sa jedne strane, u radu se posmatra uticaj multikulturalnosti na ulogu žene u društvu, a sa druge njena prisutnost u društvenom i umetničkom životu, stepen autohtonosti i originalnosti, ali i zavisnosti od opštih društvenih problema, kakvi su zaštita autorskih prava i intelektualne slobode. Počivajući na relevantnoj informaciji, informaciono društvo zahteva da se poštuju dve osnovne privilegije: sloboda informisanja, s jedne, i zaštita ličnog i društvenog bića i interesa, s druge strane. Ulozi žene u društvu, pak, a samim tim i svih njenih životnih određenja, naučnih i umetničkih sklonosti, poklanja se pažnja od treće decenije 20. veka. Globalno informaciono društvo počiva na sistemskoj perspektivi, u kojoj je važno ono što se dešava i na njegovim marginama, a ne samo u naprednom centru; na samoobrazovanju, odgovornosti u primanju i aplikaciji znanja, anticipiranju promena. Otuda su srazmerno povećane odgovornost pojedinca i kolektiva u procesima zaštite autorstva, slobode mišljenja i iskazivanja mišljenja i slobode pristupa informacijama. Neodstatak intelektualnih sloboda narušava postojanje kvalitetnog informacionog društva, te se u cilju zaštite i odbrane ovih prava definišu deklaracije, manifesti, zakoni, propisi, njih podržavaju ili im se suprotstavljaju i narušavaju ih pojedinci, zajednice, udruženja, a sve to doprinosi uspostavljanju jednog vrednosnog sistema kojim se čuvaju ljudska prava, među kojima je za jedno društvo i narod određujući odnos prema ženi i njenom stvaralaštvu.