Navigacija

Jelena Josipović
Filološki fakultet
Univerzitet u Beogradu

316.662-055.2(460)"1914/1918"
050.48LA VOZ DE LA MUJER
305-055.2

Originalni naučni članak

Žensko pitanje u Španiji tokom Prvog svetskog rata: percepcija rata u feminističkom časopisu La voz de la mujer

Cilj ovog rada je da se, posmatrajući na koji način je Prvi svetski rat uticao na položaj žena u Španiji, odgovori na pitanje na koji način su sam rat, ali i njegov uticaj posmatrani u feminističkom časopisu La voz de la mujer. Polazimo od pretpostavke da je neutralnost Španije u toku celog sukoba uticala na stvaranje određene distance prema ratu, kao i da rat neće biti dominantna tema u časopisu, za razliku od društvenih i ekonomskih promena koje je Prvi svetski rat indirektno izazvao u Španiji. U prvom delu rada opisaćemo društveno-istorijski kontekst u kojem nastaju ženski časopisi za vreme Prvog svetskog rata u Španiji. Zatim će uslediti analiza tri broja časopisa La voz de la mujer. Tekstove ćemo pokušati da protumačimo u njihovom društvenom i istorijskom kontekstu koristeći metode kritičke analize diskursa.

Ključne reči:

La voz de la mujer, Prvi svetski rat, Španija, feminizam, ženski časopisi

U ovom radu pokušaćemo da prikažemo jedan od načina viđenja rata u zemlji koja se zbog društvenih, političkih i istorijskih specifičnosti našla van sukoba koji je obuhvatio veći deo Evropskog kontinenta. Španija zbog vojne i finansijske nespremnosti 1914. proglašava neutralnost u Prvom svetskom ratu, ali ne možemo osporiti postojanje njegovog uticaja na društvo i ekonomiju ove zemlje. Upravo zahvaljujući novonastalim zahtevima vremena, dolazi do jačanja ženskog pokreta i do sve većeg učešća žena u oblasti rada i obrazovanja.

Cilj rada je da se, posmatrajući na koji način je Veliki rat uticao na položaj žena u Španiji, odgovori na pitanje na koji način su sam rat, ali i njegov uticaj posmatrani u feminističkom časopisu La voz de la mujer. Polazimo od pretpostavke da će činjenica da je Španija u toku celog sukoba ostala neutralna uticati na stvaranje određene distance prema ratu, kao i da on neće biti dominantna tema u časopisu. Sa druge strane, očekujemo da će društvene i ekonomske promene koje je Prvi svetski rat indirektno izazvao u Španiji biti značajno obeležje analiziranog diskursa.

Najpre ćemo, kroz istraživanje relevantne literature, da opišemo društveno-istorijski kontekst u kojem nastaju ženski časopisi za vreme Prvog svetskog rata u Španiji. Zatim će uslediti analiza tri broja časopisa La voz de la mujer: revista mensual dedicada a la defensa de la mujer española, mesečnog lista[2] koji je počeo da izlazi 1. maja 1917. godine. Analiziraćemo prvi, drugi i četvrti broj, koji su ujedno i jedini brojevi iz perioda Prvog svetskog rata koji su za sada dostupni digitalizacijom fonda.[3] Iako postoji veći broj članaka u kojima se govori o ratovima, u analizu smo uključili samo one u kojima se eksplicitno ili implicitno pominje isključivo Prvi svetski rat. Koristeći se kritičkom analizom diskursa, tekstove ćemo pokušati da protumačimo u njihovom društvenom i istorijskom kontekstu.
 

Španija i položaj žene u Prvom svetskom ratu

Gubitak kolonija u Južnoj i Srednjoj Americi tokom 19. veka i postojanje teritorijalnih interesa na Severu Afrike, prouzrokovali su da Španija na početku 20. veka bude nespremna, kako vojno, tako i ekonomski, da se nosi sa izazovima Velikog rata. Zbog nedostatka finansijskih sredstava, jedina mogućnost koju je Španija imala, bila je da proglasi neutralnost,[4] iako su, naročito prvih godina od početka rata, postojale struje koje su težile uključenju u sukob,[5]

Uprkos proglašenoj neutralnosti, rat je na Španiju imao veliki uticaj u ekonomskom i društvenom smislu. Najvažnija posledica neutralnosti u ovom trenutku je „spektakularni ekonomski rast koji je učvrstio kapitalizam u Španiji, budući da su španska preduzeća imala priliku da svoju robu prodaju obema zaraćenim stranama”.[6] Takođe, došlo je do povećanja broja industrijskih radnika, kao i do povećanja njihovih nadnica. Zbog mobilizacije i ljudskih gubitaka „[n]eki Španci odlazili su u Francusku da bi na poslu zamenili Francuze koji su se nalazili na frontu. Na povratku, donosili su nove ideje i običaje”.[7]

U evropskim zemljama zahvaćenim sukobom dolazi do masovnog uključivanja žena u radnu sferu. Kako je rat odmicao, zbog velike stope ratnih žrtava i sve većeg broja mobilisanih muškaraca, procenat žena koje su radile, posebno u industrijskim granama privrede, sve više je rastao. Sa jedne strane, one su na to bile prinuđene radi očuvanja porodice, ali sa druge su i podsticane od strane države kako bi se sprečio industrijski kolaps.[8]

Ovde bismo ukratko želeli da se osvrnemo i na razvoj feminizma u Španiji. Ženski pokret bio je slabiji i javio se kasnije nego u ekonomski razvijenijim zemljama.Za razliku od njih, za Španiju je karakteristično da je feministički pokret bio konzervativniji upravo u delovima zemlje koji su bili ekonomski razvijeniji, poput Katalonije.[9] Nejednaki razvoj španskih regija, razlika između radikalnih i konzervativnih feminističkih struja i uticaj Katoličke crkve na društvo imaće za posledicu neujedinjenost ženskog pokreta. Zbog toga će i mnogi postavljeni ciljevi, poput prava na glas,[10] u potpunosti biti dostignuti kasnije u odnosu na većinu drugih zemalja. Što se tiče prava na rad, iako su žene tokom 19. i na početku 20. veka imale pravo da rade (mada pod drugačijim uslovima nego muškarci), dominantni diskurs sve do druge trećine 20. veka svodio se na to da je uključivanje žena u radnu sferu neprirodno i da je odvlači od njene prave uloge supruge i majke.[11] I pored toga, tokom prve trećine 20. veka, a posebno od 1914. godine, žene se masovno uključuju u radnu sferu, čime doprinose ekonomskoj modernizaciji Španije.[12]
 

Ženski časopisi u Španiji od 1914-1918. godine

Termin ženski časopis može da se odnosi na dve vrste periodičnih publikacija, odnosno na „časopise za žene, one koji se izdaju da bi ženu uljuljkali u sigurnosti kuće (bez obzira da li je to zamak ili koliba), mode, svakodnevnih obaveza, – ili na časopise koje stvaraju žene same za sebe”[13]. Španski autori, poput Fernandesa Sansa (Fernández Sanz) ili Inohose Meljado (Hinojosa Mellado) takođe prave razliku između ženskih časopisa i časopisa za žene, ali prave drugačiju značenjsku razliku. Prema njima, ženski časopisi su oni koji se bave temama vezanim za modu, kuću, lepotu, odnosno onim tradicionalno vezanim za žene. Časopisi za žene bili bi oni koji su pisani za žene, ali koji su se bavili drugim temama, poput feminizma.[14]

Ženski časopisi se u Španiji prvi put pojavljuju u 18. veku, da bi od sredine 19. veka doživeli ekspanziju.[15] Na početku 20. veka, zahvaljujući liberalnim i modernističkim nastojanjima, u Španiji je postojala potpuna sloboda štampe, a u javnom diskursu nije bilo cenzure.[16] Oko početka Prvog svetskog rata, u Španiji počinje da se javlja ideja o feminističkom pokretu, a te ideje najviše su se propagirale u časopisu Pensamiento Femenino (1913-1916).[17]

Perinat (Perinat) i Marades (Marrades) napravili su podelu ženskih časopisa koji su izlazili u Španiji tokom 19. i prve polovine 20. veka:[18]

  1. Ženski časopisi koji nisu imali političku i društvenu ideologiju i koji su promovisali tradicionalne vrednosti.[19]
  2. Časopisi koji su okarakterisani kao feministički i promovisali emancipaciju žena. Oni se javljaju sredinom 19. veka.[20]

Reboljo Espinosa (Rebollo Espinosa) i Nunjes Hil (Núñez Gil) predložile su podelu ženskih časopisa na zabavne i ideološke. U prvu grupu bi spadali oni koji su se bavili kućom i modom, a u drugu oni koji promovišu feminističke ili religiozne ideje. Među feminističkim se ralikuju dva tipa, a to su umereni i radikalni. Radikalni su mogli da budu anarhistički, socijalistički ili komunistički.[21]

Kada je reč o časopisima nastalim između Prvog svetskog rata i diktature Prima de Rivere, odnosno u periodu od 1914. do 1923. godine, Krus Seoane (María Cruz Seoane) i Dolores Sais (María Dolores Sáiz) predlažu sledeću klasifikaciju:[22]

  1. Časopisi o kući i modi. Ovi časopisi nastavak su tradicije koja je dominirala u 19. i na početku 20. veka, ali se u njima mogu uočiti neke društvene i političke promene koje u ovom periodu nastaju. Nastavljaju da izlaze časopisi poput HogarModa (Madrid, 1909-1937, 1941-1971), La Moda Elegante Ilustrada[23] (Madrid, 1842-1927), La Última Moda (1888-1927), La Moda Práctica (1907-1936) i La Mujer en su Casa, a pojavljuje se Voluntad, koji je bio elitnog karaktera.
  2. Feministički časopisi, među kojima su se isticali La Voz de la Mujer (1917-1931) i Mundo Femenino (1921-1926), koji je bio progresivnijeg karaktera.
  3. Časopisi katoličke ili radničke orijentacije. Prvi, iako se u njima podržavalo pravo na rad, ne mogu se smatrati feminističkim.[24] Značajni su: Acción Católica Femenina (Barselona), La Mujer Católica (Valensija, 1908-1937), Acción Católica de la Mujer, Vida Femenina. Časopisi koji su pisani za radnice bili su: La Mujer que vive de su trabajo, La Mujer y el Trabajo, Hoja para la Obrera i Vida Social Femenina.

Od časopisa čiji je cilj nastajanja bio da promovišu feminističke ideje, a pre svega pravo glasa žena, u ovom periodu izdvajaju se El Pensamiento Femenino (1913-1916), čija se „ideologija približavala nematerijalističkom socijalizmu”, zatim valensijanski Redención (1915-1922), i La voz de la mujer (1917-1931), koji je bio konzervativniji.[25]

Pored ženskog prava glasa, ženski časopisi su se bavili temom rada žena, pri čemu su zabavni časopisi prema gorepomenutoj podeli zastupali stav da je ženski rad nepoželjan ukoliko nije bio neophodan. U ovim časopisima sklapanje braka bilo je ključni trenutak u odnosu prema radu žena; smatralo se da je bilo poželjno da do braka žena radi kako bi izbegla dokolicu, dok se posle njegovog zaključivanja očekivalo da napusti posao.[26] Feministički časopisi umerene orijentacije rad su videli kao put koji je vodio ka nezavisnosti i emancipaciji žena.[27]
 

Program i struktura časopisa La voz de la mujer

Časopis La voz de la mujer počinje da izlazi 1. maja 1917. godine kao mesečni list, da bi od dvadesetih godina nastavio da to čini dva puta mesečno. Pripada ženskim časopisima koji su propagirali umereni feminizam.[28] Iako je u pitanju časopis koji je pisan od strane žena i za žene, od trećeg broja može se pronaći i poneki članak koji su pisali muškarci: „[o]dlučile smo da posvetimo [...] jedan odeljak muškim autorima koji žele da pokažu svoje mišljenje o željenom idealu žene”[29].

Prvi broj časopisa se po obimu i strukturi razlikuje od ostalih brojeva. Pored prvog članka koji predstavlja uvodnu reč i program, ostali članci se tiču položaja žene u pojedinim sferama života (npr. „Žena i politika”, „Institucije ženske kulture u Madridu”, „Feminizam u Španiji”, „Žena i trgovina”). Od drugog broja povećava se broj strana sa osam na 16, a list dobija strukturu koju će zadržati izvesno vreme. U drugom broju preštampani cu pojedini članci iz prvog broja. Stalne rubrike od drugog broja bile su intervju i korespondencija, a svi članci koji su se nalazili u časopisu ticali su se ženskog pitanja ili položaja žena, uglavnom upoređujući situaciju u Španiji sa ostalim zemljama, najčešće Francuskom i Engleskom. Kasniji brojevi uvrstili su članke o domu i modi, ali su i dalje dominantni bili feministički članci.

U prvom paragrafu programa[30] urednica Selsja Rehis[31] (Celsia Regis) ističe da je upravo ovo pravi trenutak da se pokrene ovakav list, jer zahvaljujući ratu, žena uspeva da pokaže „korisnost svog rada u životu naroda”.[32] Cilj postojanja časopisa je rešavanje društvenih pitanja, a urednica na kraju programa napominje da će se u časopisu govoriti samo o „delanju žena”. Iako La voz de la mujer ne nastaje „sa političkim težnjama”, kako urednica kaže na početku intervjua naslovljenog „Žena i politika”,[33] istaknuta apolitičnost lista ogleda se samo u činjenici da se ne priklanja nijednoj političkoj partiji. Međutim, cilj ovog i sličnih časopisa je da unaprede uslove i položaj žena,[34] a u programu lista se govori i o potrebi da se bavi društvenim problemima i insistira na društvenoj odgovornosti žena.
 

Distanca i uzročnik pozitivnih posledica:

odnos prema ratu u časopisu La voz de la mujer

U tri broja časopisa La voz de la mujer koja analiziramo u ovom radu, o ratovima se govori u ukupno osam članaka. Među njima, u analizu je ušlo šest, odnosno samo oni koji pominju Prvi svetski rat. Iz prvog broja u analizu su ušla tri članka („Por qué nace «La voz de la mujer»”, „El feminismo en España” i „La mujer en el comecio”), iz drugog dva („Las mujeres que trabajan: Doña María Espinosa” i „Instituciones de cultura femenina en Madrid: Asociación para la enseñanza de la mujer”), a iz trećeg jedan („La mujer en el extranjero: Movilización femenina”), koji je zapravo vest o mogućnosti da se u Rusiji dozvoli mobilizacija žena. U većini članaka rat se u različitim kontekstima pominje više puta.

Percepciju Prvog svetskog rata možemo posmatrati na dva načina. Sa jedne strane, možemo uočiti dihotomiju pozitivnog i negativnog; u ovom smislu, sam rat je okarakterisan kao negativan, dok su njegove posledice, posebno za žensko pitanje u Španiji, pozitivne. Sa druge strane, posebno možemo da izdvojimo kakvo je bilo poimanje uticaja rata na žensko pitanje na globalnom nivou, a kakvo na pojedine sfere, poput rada i obrazovanja, na lokalnom nivou.
 

Dihotomija pozitivnog i negativnog

Iako ne postoji nijedan članak koji govori isključivo o Prvom svetskom ratu, u pojedinim člancima možemo videti način na koji su autorke tekstova rat posmatrale. Prisutna je svest o razmerama rata na evropskom kontinentu, uprkos tome što Španija nije učestvovala u njemu. Na primer, u programu časopisa Selsja Rehis Prvi svetski rat naziva „strašnim ratom koji sada uništava svet”,[35] Margarita de Dijego (Margarita de Diego) u članku „El feminismo en España” opisuje ga rečju „žalosni”[36] dok je u tekstu „La mujer en el comecio” okarakterisan kao „užasno previranje”.[37]

Međutim, Veliki rat se ni u jednom članku ne javlja samo u kontekstu razaranja. U već pomenutim slučajevima u kojima se kvalifikuje kao „strašan”, „užasan” ili „koji uništava svet”, uvek je prisutna uzročno-posledična veza u vidu dihotomije uzrok=negativno, nasuprot posledice=pozitivno. Na primer, u pomenutom programu časopisa, navodi se da zbog rata žena pokazuje „koliko je koristan njen rad u životu naroda”.[38] U istom broju objašnjava se da se u ovim trenucima „ističe ogromna korisnost koju je žena sposobna da stvori”.[39] Posledice se u svim slučajevima ogledaju u popravljanju položaja žena u oblasti radnih politika i praksi. U ostalim kontekstima ne postoji negativna kvalifikacija rata, odnosno on se pominje kao neutralni uzročnik pojedinih situacija koje se smatraju pozitivnim za položaj žena.
 

Približavanje lokalnog i globalnog

Značaj rata za žensko pitanje se, na nivou Evrope, ističe u već pomenutom programu lista: zahvaljujući njemu, žene su uspele da pokažu vrednost svoga rada, a u tu svrhu se navodi primer Engleske, gde „i najneumoljiviji protivnici žena odobravaju im sufražizam, jasno priznajući da, bez saradnje žena, rat ne bi mogao da se nastavi”.[40] U skladu sa zahtevima vremena, borba za pravo glasa nije dominantna tema. Svi analizirani članci će, barem usputno, da povežu ženu sa radom u ratnim godinama. Na primer, u intervjuu sa Marijom Espinosom, na pitanje koje grane industrije najviše odgovaraju ženama, ova preduzetnica iz Madrida odgovara, iako rat do tada nije ni bio pomenut, da su žene sposobne da se bave i „pravljenjem municije i svim vrstama ratnih potrepština, što je i dokazano u aktuelnim okolnostima u zemljama zahvaćenim ratom”.[41]

Povezanost rata, žene i Španije takođe se ogleda u radu, ali i u polju obrazovanja. Kada je u pitanju rad, karakteristično je viđenje iste vrste povezanosti kao što je bio slučaj prilikom pominjanja evropskih zemalja. Jedan od primera možemo videti u članku „La mujer y el comercio” u kojem se govori o umešnosti žena u trgovini, a pogotovo u administraciji. U njemu se napominje kako se u poslednje tri godine „jasnije i očiglednije istakla velika korisnost koju je žena sposobna da stvori u pomenutim oblastima i u svim oblastima javne i vojne administracije”.[42] Najjača povezanost rata sa ženom u Španiji se, prema autorkama ovog časopisa, ogleda u novostečenoj mogućnosti da se žene u mnogo većoj meri nego do tada uključe u radnu sferu.

Isti način posmatranja ogleda se i u pogledu obrazovanja. U članku koji govori o radu Udruženja za obrazovanje žena,[43] objašnjava se da je prioritet školovanje novih nastavnica, s obzirom na to da se u tom trenutku ne može očekivati da se nastavni kadar u skorije vreme počne da dovodi iz inostranstva.[44]
 

Zaključak

I pored toga što nije direktno učestvovala u ratnim sukobima, ekonomske, političke i sociološke promene koje je Prvi svetski rat doneo osetio se i u Španiji. Iz perspektive ženskog pokreta, te promene se mogu videti prvenstveno u poboljšanju položaja žena, konkretno, u sve većem učestvovanju žena u oblasti rada. Iako je njihovo uključivanje u rad donekle bilo nametnuto novonastalom situacijom, ne možemo negirati emancipatorski uticaj ove pojave.

Možemo uočiti tri glavna faktora čije je zajedničko delovanje omogućilo da feministički pokret dobije polet u Španiji, koja je po tom pitanju do tada zaostajala u odnosu na druge evropske zemlje. Pre svega, treba ponovo istaći činjenicu da se rat nije vodio na njenoj teritoriji i da nije bilo ljudskih i finansijskih gubitaka, a zahvaljujući razvoju vojne industrije, prvi put od gubitka kolonija, zabeležen je ekonomski rast. Zatim, zbog sve većeg broja mobilisanih civila u drugim zemljama, mnogi Španci odlazili su u susedne zemlje, pogotovo u Francusku, kako bi zamenili neophodnu radnu snagu. Time su sa jedne strane omogućili prodor ženama u radnu sferu, a sa druge i direktniji prodor ideja koje su u tim zemljama postojale.

Zbog svega toga nije neobično što se baš u ovom trenutku pojavljuje veći broj ženskih časopisa feminističke orijentacije. Časopis čije smo brojeve analizirali u ovom radu pripada feminističkom časopisu umerene orijentacije. Iako se može pronaći poneki članak koji su pisali muškarci, u pitanju je ženski časopis koji je pisan za žene od strane žena. Urednica ga karakteriše kao apolitičan, jer nije postojala tendencija da se prikloni nijednoj političkoj partiji, ali za cilj postojanja časopisa postavljena je ideja o bavljenju društvenim pitanjima i poboljšanju položaja žena. Dominantna tema je bila odnos žene i rada, dok su nešto manje bile zastupljene teme o pravu glasa, obrazovanju i umetnosti.

U radu smo analizirali percepciju Velikog rata iz vizure autorki tekstova. Nijedan članak ne govori samo o ratu, a ukupno se pominje ili se na njega aludira u ukupno šest članaka. U pojedinim člancima rat se pominje više puta. Osim u tri slučaja, rat ima pozitivnu ili neutralnu konotaciju, s obzirom na to da se u diskurs uvodi u ulozi uzročnika boljeg položaja žena u različitim oblastima u javnoj sferi. Distanca i neutralnost prema ratu, kao i odsustvo pominjanja negativnih posledica rata, očekivane su karakteristike analiziranih tekstova, imajući u vidu neučestvovanje u sukobu.

Dok se u člancima koji govore o uticaju rata na život žena u evropskim zemljama izdvaja i borba za pravo glasa, kada je kontekst vezan za život žena uopšte ili isključivo za život Špankinja, njegov uticaj se isključivo vezuje za rad, i u manjoj meri, obrazovanje. Ova pojava je takođe u skladu sa specifičnostima španskog feminizma, koji se više odlikovao odgovaranjem na potrebe vremena, nego što je uspevao da sopstvenom snagom utiče na položaj žena. Borba za pravo glasa žena postojala je kao tema rasprava u Španiji u prvoj trećini 20. veka, ali nije bila prioritetni cilj feminističkog pokreta prema shvatanjima zagovornica umerenog feminizma, a čija se ideološka opredeljenja ogledaju i u ovom časopisu.


[1] Ovaj rad nastao je u okviru projekta br. 178029 Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Knjiženstvo, teorija i istorija ženske književnostina srpskom jeziku do 1915. godine.

[2] Od 1925. časopis će izlaziti dva puta mesečno.

[3] Dostupno na veb-sajtu: www.memoriademadrid.es.

[4] Graciela Padilla Castillo i Rodríguez Torres, Javier. „La I Guerra Mundial en la retaguardia: la mujer protagonista”, Historia y la Comunicación Social, br. 18 (2013): 196-197.

[5] Fe Baho Alvares i Hulio Hil Pećaroman. Istorija Španije (Beograd: Clio, 2003), 205.

[6] Ibid.

[7] Nikola Samardžić. Istorija Španije (Beograd: Plato, 2005), 420.

[8] Ibid., 200-201.

[9] Mary Nash. Mujer, familia y trabajo en España (1875-1936) (Barcelona: Anthropos, 1983), 43.

[10] Iako su Špankinje Ustavom iz 1931. godine uspele da se izbore za pravo glasa, zajedno sa još mnogim pravima izgubile su ga posle uspostavljanja diktature Fransiska Franka 1939. godine.

[11] Mary Nash. Mujer, familia y trabajo en España (1875-1936) (Barcelona: Anthropos, 1983),44-45.

[12] Pilar Folguera. „Mujer y cambio social”, Ayer, br. 17 (1995): 156.

[13] Slobodanka Peković. „Ženski časopisi u Srbiji na početku 20. veka”, Slavica tergestina, br. 11-12 (2004): 123.

[14] Juan José Fernández Sanz „Sobre el estado actual de la investigación acerca de la historia de la prensa especializada en España”, u Prensa y periodismo especializado (historia y realidad actual): actas del Congreso de “Prensa y Periodismo Especializado”, urednici Juan José Fernández Sanz, José Carlos Rueda Laffond i Carlos Sanz Establés, 2002: 105; María F. Sánchez Hernández. „Evolución de las publicaciones femeninas en España. Localización y análisis”, Documentación de las Ciencias de Información, br. 32 (2009): 219; María Paz Hinojosa Mellado. La persuasión en la prensa femenina: análisis de la modalidades de la enunciación. (Madrid: Visión Libros, 2007), 84.

[15] María F. Sánchez Hernández. „Evolución de las publicaciones femeninas en España. Localización y análisis”, Documentación de las Ciencias de Información, br. 32 (2009): 219.

[16] Nikola Samardžić, Istorija Španije (Beograd: Plato, 2005), 417.

[17] Adolfo Perinat i María Marrades. „El cambio del imagen del rol poliítico de la mujer a través de un siglo de prensa femenina española”, Papers: Revista de sociología, br. 11 (1979): 152.

[18] Blasina Cantizano Márquez. „La mujer en la prensa femenina del XIX”, Ámbitos, br. 11-12 (2004): 285

[19] Ibid. Autorka navodi da u ove časopise spadaju: El Bello Sexo (Madrid, 1821), El Periódico de las Damas (Madrid,1822), La Iris del Bello Sexo (La Korunja, 1841), Correo de la Moda y Albúm de Señoritas (Madrid, 1852) i El Angel del Hogar (Madrid, 1866).

[20] Ibid. Feministički časopisi su bili: La Mujer (Madrid, 1851-2), Ellas, gaceta del Bello Sexo (Madrid, 1851) i El Pensil de Iberia (Kadis).

[21] María José Rebollo Espinosa i Marina Núñez Gil. „Tradicionales, rebeldes, precursoras: instrucción y educación de las mujeres españolas a traves de la prensa femenina (1900-1970) ”, Historia de la educación, br. 26 (2007): 184.

[22] Navedeno prema: María F. Sánchez Hernández. „Evolución de las publicaciones femeninas en España. Localización y análisis”, Documentación de las Ciencias de Información, br. 32 (2009): 220.

[23] Časopis je počeo da izlazi pod naslovom La Moda, da bi 1863. promenio ime u La Moda elegante: Periódico de las familias. Godinu dana kasnije postaje La moda elegante ilustrada.

[24] María Paz Hinojosa Mellado. La persuasión en la prensa femenina: análisis de la modalidades de la enunciación. (Madrid: Visión Libros, 2007), 76-77.

[25] Gloria Álvares Franco Rubio, „Los orígenes del sufragismo en España”, Espacio, tiempo y forma, br. 17 (2004): 472.

[26] María José Rebollo Espinosa i Marina Núñez Gil. „Tradicionales, rebeldes, precursoras: instrucción y educación de las mujeres españolas a traves de la prensa femenina (1900-1970)”, Historia de la educación, br. 26 (2007): 201.

[27] Ibid., 202.

[28] U odeljku korespondencije, odgovor na neobjavljeno pismo koje se ticalo radikalnog feminizma, uredništvo objašnjava na sledeći način:„Nismo pristalice radikalizama; u Španiju se ne bi uklopile doktrine koje se tako široko praktikuju u Severnoj Americi i drugim državama.../... Ovaj časopis nastoji da učini ženu jakom, štiteći njena prava; ali uvek u skladu sa pravima muškaraca” („No somos partidarias de radicalismos; en España no cuajarían las doctrinas que con tanta amplitud se ejercen en Norte América y otros estados.../...Esta revista se propone hacer a la mujer fuerte, amparando sus derechos; pero siempre en consorcio con los del hombre”). U: La voz de la mujer. Revista mensual dedicada a la defensa de la mujer española, br. 4 (1917): 16.

[29] „A nuestros lectores”, La voz de la mujer. Revista mensual dedicada a la defensa de la mujer española, br. 2 (1917): 1. Ovaj članak naslovljen je „Našim čitaocima” (a ne „Našim čitateljkama”). Urednica ovu odluku objašnjava rečima da je „skoro veći broj muškaraca nego žena koji su se pretplatili”.

[30] „Por qué nace «La voz de la mujer»”, La voz de la mujer. Revista mensual dedicada a la defensa de la mujer española, br. 1 (1917): 1.

[31] Konsuelo Gonsales Ramos (Consuelo González Ramos) radila je pod pseudonimom Selsja Rehis. Bila je jedna od osnivača Nacionalnog udruženja Špankinja (Asociación Nacional de Mujeres Españolas, odnosno ANME) iz 1918. godine, a sredinom 20-ih i Unije španskog feminizma (Unión del Feminismo Español, UFE), čiji je cilj bio stvaranje homogenog feminističkog pokreta u Španiji. Videti: Rebeca Arce Pinedo. Dios, patria y hogar: la construcción social de la “mujer española” por el catolicismo y las derechas en el primer tercio del siglo XX. (Santander: PUbliCan, Ediciones de la Universidad de Cantabria, 2007):128-130.

[32] „Por qué nace ´«La voz de la mujer»”, La voz de la mujer. Revista mensual dedicada a la defensa de la mujer española, br. 1 (1917): 1.

[33] „La mujer y la política: interesante entrevista con el excelentísimo señor conde de Romanones”, ibid, 2.

[34] Jedna od podela feminističkih časopisa je na politične i apolitične, pri čemu se prvi odlikuju zastupanjem jedne političke partije ili struje, dok se drugi na taj način ne deklarišu. Videti: María José Rebollo Espinosa i Marina Núñez Gil. „Tradicionales, rebeldes, precursoras: instrucción y educación de las mujeres españolas a traves de la prensa femenina (1900-1970) ”, Historia de la educación, br. 26 (2007): 202-203.

[35] „Por qué nace ´«La voz de la mujer»”, La voz de la mujer. Revista mensual dedicada a la defensa de la mujer española, br. 1 (1917): 1.

[36] „El feminsmo en España”, ibid, 6.

[37] „La mujer en el comercio”, La voz de la mujer. Revista mensual dedicada a la defensa de la mujer española, br. 2 (1917): 7.

[38] „Por qué nace ´«La voz de la mujer»”, La voz de la mujer. Revista mensual dedicada a la defensa de la mujer española, br. 1 (1917): 1.

[39] „La mujer en el comercio”, ibid, 7

[40] „Por qué nace ´«La voz de la mujer»”, La voz de la mujer. Revista mensual dedicada a la defensa de la mujer española, br. 1 (1917): 1.

[41] „Las mujeres que trabajan. Doña María Espinosa”. La voz de la mujer. Revista mensual dedicada a la defensa de la mujer española, br. 2 (1917): 4.

[42] „La mujer en el comercio”, La voz de la mujer. Revista mensual dedicada a la defensa de la mujer española, br. 2 (1917): 7.

[43] „Instituciones de cultura femenina en Madrid: Asociación para la enseñanza de la mujer, calle de Sam Mateo, 15”, ibid, 11-13.

[44] Ibid., 12.

Literatura:

Alvares, Fe Baho i Hulio Hil Pećaroman. Istorija Španije. Beograd: Clio, 2003.

Arce Pinedo, Rebeca. Dios, patria y hogar: la construcción social de la “mujer española” por el catolicismo y las derechas en el primer tercio del siglo XX. Santander: Publican, Ediciones de la Universidad de Cantabria, 2007.

Cantizano Márquez, Blasina. „La mujer en la prensa femenina del XIX”, Ámbitos, br. 11-12 (2004): 281-298.

Fernández Sanz, Juan José „Sobre el estado actual de la investigación acerca de la historia de la prensa especializada en España”, u Prensa y periodismo especializado (historia y realidad actual): actas del Congreso de “Prensa y Periodismo Especializado”, urednici Juan José Fernández Sanz, José Carlos Rueda Laffond i Carlos Sanz Establés, 91-116. Guadalajara: AACHE Ediciones, Ayuntamiento de Guadalajara, 2002.

Folguera, Pilar. „Mujer y cambio social”, Ayer, br. 17 (1995): 155-171.

Franco Rubio, Gloria Álvares. „Los orígenes del sufragismo en España”, Espacio, tiempo y forma, br. 16 (2004): 455-482.

Hinojosa Mellado, María Paz. La persuasión en la prensa femenina: análisis de la modalidades de la enunciación. Madrid: Visión Libros, 2007.

La voz de la mujer. Revista mensual dedicada a la defensa de la mujer española, urednica Celsia Regis, br. 1, 2 i 4 (1917).

Nash, Mary. Mujer, familia y trabajo en España (1875-1936). Barcelona: Anthropos, 1983.

Padilla Castillo, Graciela i Javier Rodríguez Torres. „La I Guerra Mundial en la retaguardia: la mujer protagonista”, Historia y la Comunicación Social, br. 18 (2013): 191-206.

Peković, Slobodanka. „Ženski časopisi u Srbiji na početku 20. veka”, Slavica tergestina, br. 11-12 (2004): 123-137.

Perinat, Adolfo i María Marrades. „El cambio del imagen del rol poliítico de la mujer a través de un siglo de prensa femenina española”, Papers: Revista de sociología, br. 11 (1979): 145-167.

Rebollo Espinosa, María José i Marina Núñez Gil. „Tradicionales, rebeldes, precursoras: instrucción y educación de las mujeres españolas a traves de la prensa femenina (1900-1970)”, Historia de la educación, br. 26 (2007): 181-219.

Samardžić, Nikola. Istorija Španije. Beograd: Plato, 2005.

Sánchez Hernández, María F.. „Evolución de las publicaciones femeninas en España. Localización y análisis”, Documentación de las Ciencias de Información, br. 32 (2009): 217-244.

Jelena Josipović
Faculty of Philology
University of Belgrade

316.662-055.2(460)"1914/1918"
050.48LA VOZ DE LA MUJER
305-055.2

Original scientific article

Women's Issue in Spain During World War Two: The Perception of War in the Feminist Magazine La voz de la mujer

The purpose of this paper is to analyze the manner in which the war itself and its impacts were viewed in the feminist magazine La voz de mujer, by observing the influence of the World War I on the women’s position in Spain. We start from the assumption that the Spain’s neutrality during the entire war influenced the creation of certain distance towards the war, and that the war is not the dominant topic in the magazine, as opposed to the social and economic changes caused indirectly by the World War I in Spain. The first part of this paper describes the social and historical context in which the female magazines appeared during the World War I in Spain. This is followed by the analysis of the three issues of the magazine La voz de la mujer. We interpret the texts by applying the method of the critical discourse analysis.

Ključne reči:

La voz de la mujer, World War I, Spain, feminism, women's magazines

Na početak stranice