Kada objavljujete deseti broj časopisa koji izlazi kao godišnjak, kada, dakle, obeležavate deceniju postojanja, treba slaviti. Na samom početku 2020. izgledalo je da će cela godina biti u znaku proslave – projekat Knjiženstvo je u februaru dobio značajno priznanje, nagradu „Anđelka Milić”, za maj je bio planiran okrugli sto o Zofki Kveder i Julki Hlapec Đorđević, a tom prigodom i prateća izložba plakata s projekta. Ali onda se umešala pandemija i zatvorila nas u ograničene prostore, ukinula susrete uživo i nametnula elektronsku komunikaciju kao jedini vid saradnje. U takvim okolnostima razmena znanja, stavova i informacija drugačija je nego u direktnom kontaktu: manje spontana, manje zabavna i u ponečemu znatno sporija.

Međutim, nisu neophodnost fizičke distance i oprez zbog zaraze jedini razlozi zbog kojih je iz 2020. izostalo slavljeničko osećanje. Pravi razlog je to što su mnogi koje smo voleli u ovoj godini otišli i ostavili bolnu prazninu za sobom. Otišle su Nada Ler-Sofronić, Marina Blagojević Hjuson, Dragana Petrović. Neočekivano i prerano napustili su nas i neki drugi bliski ljudi i saradnici.

Zato u decembru 2020. mogu reći samo to da je teška godina na izmaku i da se nadam da će 2021. biti više od puke promene kalendara – da će doneti ozdravljenje, pre svega.

Deseti broj sadrži sve uobičajene rubrike časopisa Knjiženstvo.

Rubriku „Ženska književnost i kultura” čini dvanaest tekstova – više nego što je uobičajeno, čime obeležavamo jubilej – koji se mogu svrstati u četiri celine. Prva tri teksta sagledavaju dela autorki iz Srbije u širem kontekstu svetskih kretanja, ili u komparaciji sa savremenicom iz druge kulture. U prvom članku je reč o delima Jelene J. Dimitrijević iz njenog „američkog ciklusa” i mogućnostima njihove primene u nastavi. Drugi tekst poredi dela Isidore Sekulić i Rebeke Vest iz perspektive Prvog svetskog rata kao teme. Naredni rad je posvećen modernosti u životu i delu prve srpske žene arhitekte, Jelisavete Načić, i reakcijama na njeno delo i životne odluke.

Drugi krug tema, koji čine četiri rada, odnosi se na interkulturalnost i razmenu ideja, pre svega feminizma i jugoslovenstva, i to u radu Zofke Kveder i Julke Hlapec Đorđević. Reč je, inače, o tekstovima planiranim za okrugli sto u maju. U prva dva članka, napisana na engleskom, govori se o Zofki Kveder kao medijatoru ideja i angažmanu Julke Hlapec Đorđević u društvenim, političkim i književnim tokovima u srpskoj i češkoj kulturi. Naredna dva teksta posvećena su ovim autorkama u okviru teme žena-putnica, kao i žanra ženskog portreta u časopisu Jugoslavenska žena.

Treću celinu čine radovi posvećeni dvema autorkama iz Španije. Ovaj tematski blok daje nam uvid u dela filozofkinje Marije Sambrano i pravnice Konsepsjon Arenal, feministkinje i reformatorke.

Četvrti deo čine radovi o žanrovskoj odrednici Orlanda Virdžinije Vulf i o odjecima susreta Elizavete Bagrijane i Rada Drainca u njihovoj poeziji. Ovaj odeljak i celu rubriku zaključuje tekst o Muzeju žena Crne Gore kao susretu digitalne humanistike i kulturalnog feminizma.

Rubrika „Bibliografije” posvećena je, naravno, samom časopisu Knjiženstvo i devetogodišnjoj produkciji. Zaključno sa prošlogodišnjim brojem, objavili smo 129 naučnih radova, uključujući i bibliografije, 11 ekskluzivnih intervjua i 57 prikaza novih knjiga u vezi sa temama ženskog stvaralaštva, feminističke teorije i digitalne humanistike.

U rubrici „Intervju” predstavljamo vam digitalnu bibliotekarku Tamaru Butigan Vučaj iz Narodne biblioteke Srbije. Drugi intervju koji objavljujemo je ujedno i prvi reprintovani intervju u ovom časopisu. To je, u stvari, sećanje na Marinu Blagojević Hjuson, i to njenim sopstvenim rečima. Marinin razgovor sa samom sobom izuzetno je aktuelan i danas, nekoliko godina pošto je prvi put objavljen.

U rubrici „Prikazi” predstavljena su četiri nova izdanja, od kojih su dva na engleskom jeziku. Reč je o izdanju Centralnoevropskog univerziteta o rodu i transnacionalnoj književnosti, kao i o pregledu ženske književne tradicije u 20. veku u Mađarskoj, u izdanju kuće Bril. Na srpskom jeziku predstavljene su bibliografija časopisa Ženski pokret, knjiga o Milici Stojadinović Srpkinji, kao i monografija o položaju žene u okupiranoj Srbiji tokom Drugog svetskog rata.

Rubrika „Događaji” obaveštava o skupu Časopis Ženski pokret (1920–1938), koji je organizovao Institut za književnost i umetnost, i dodeli nagrade „Anđelka Milić” projektu Knjiženstvo. Sledi virtuelna izložba kolaža koji nas podsećaju na događaje, izdanja i susrete u okviru projekta Knjiženstvo, u kom je nastao naš časopis. Na samom kraju je ono što je bilo na početku – priča o motivu koji smo izabrali za logo projekta i časopisa.

I to je to za ovu, jubilarnu i tešku, 2020. godinu.

Biljana Dojčinović, glavna i odgovorna urednica

Preuzmite ceo broj.