Навигација

Милица Абрамовић је рођена у Сурдулици, 1991. године. Дипломирала jе на Катедри за енглески језик, књижевност и културу Филолошког факултета у Београду и на истом факултету одбранила мастер тезу под насловом ,,Фрагментација у Вонегатовом и Павићевом приповедању”. Докторске студије уписала је 2015. године на Филолошком факултету у Београду на модулу Књижевност и наредне три године је ангажована као сарадник у настави на својој матичној катедри. Током 2017. године радила је као демонстратор на Економском факултету у Београду. Од тада је ангажована при Центру за континуирану едукацију Универзитета у Београду. Од почетка докторских студија учествује на конференцијама и научним скуповима у чијим зборницима су јој објављени радови, као и у релевантним научним часописима. Тренутно ради на докторској дисертацији из области постмодерне америчке књижевности, док јој је шира научна област интересовања англофона књижевност и култура.

Јелена Аранђеловић je дипломирала је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду. На Филолошком факултету похађа и мастер студије. Области интересовања: књижевност, естетика, студије рода и културе. При тумачењу књижевних дела занима се за интертекстуалност модерне поезије, психоаналитички приступ, гинокритички приступ и феминистичку теорију. У својим радовима бави се проблематиком и перспективом књижевних ликова. Пише есеје и поезију.

Зорица Бечановић-Николић Теоретичарка и историчарка књижевности. Ванредна професорка на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду. Студије опште књижевности и теорије књижевности, енглеског језика и књижевности завршила је на Филолошком факултету у Београду, где је и магистрирала и докторирала. Ауторка је књига Херменеутика и поетика. Теорија приповедања Пола Рикера (1998), Шекспир иза огледала. Сукоб интерпретација у рецепцији Шекспирових историјских драма у двадесетом веку (2007), У трагању за Шекспиром (2013), као и низа теоријских и херменеутичких студија на српском, енглеском, француском и шпанском језику, огледа и приказа, речничких одредница, радиофонских драматизација, тв сценарија, превода са енглеског и француског. У настави и у текстовима које пише бави се теоријом, херменеутиком, Шекспиром, европским књижевностима средњег века и ренесансе, српском књижевношћу у европском контексту. Чланица је пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године и заменица главне и одговорне уреднице електронског годишњака Књиженство.

Марија Босанчић (1995) рођена у Београду. Дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду на катедри за Англистику. Тренутно је на мастер академским студијама, модул Језик, књижевност, култура на матичном факултету. 2014. године објавила је матурски рад у Зборнику Задужбине Андрејевић на тему “The Impact of Virginia Woolf’s Changing Mood on her Works”. Течно говори енглески и француски. Бави се језицима, компаративном књижевношћу и компаративним лингвистичким истраживањима.

Миња Бујаковић је рођена 1994. године у Крагујевцу. Дипломирала је на Kатедри за славистику на групи за руски језик, књижевност и културу Филолошког факултета. Мастер студије је уписала на истом факултету на смеру Језик, књижевност, култура. Tренутно је студенткиња на Женским студијама на Факултету политичких наука. Област интересовања су јој руска и компаративна књижевност, култура и студије рода.

Марија Булатовић (Краљево, 1990) дипломирала је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду. На истој катедри 2014. године завршила је мастер академске студије одбранивши мастер рад под насловом „Дијалектика насиља у Расиновом трагичком свету“. Од 2014. године похађа докторске академске студије на студијском програму Језик, књижевност, култура, модул Књижевност, на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Стипендисткиња је Фонда за младе талентеза школску 2013/2014. и 2014/2015. годину. Добитница је ПохвалеФилолошког факултета у Београду за изузетан успех у току основних академских студија. Пише књижевну критику у Свескама. Служи се енглеским, француским и шпанским језиком. Области интересовања: теорија уметности, српска књижевност у европском контексту, француска књижевност и француска савремена књижевна теорија.

Никола Булатовић (Краљево, 1991) дипломирао је на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду одбранивши дипломски рад под насловом „Сликарско дело митрополита Јована зографа“ под менторством проф. др Миодрага Марковића. Током основних студија био је стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја, као и стипендиста града Краљева. Учесник је бројних семинара и стручних пракси у домену средњовековне уметности и архивистике. Говори енглески и шпански језик.

Лела Вујошевић (Београд, 1966), социолошкиња. Учестовала је у бројним истраживачким пројектима и научним скуповима у земљи и иностранству. Објавила је две монографије и више текстова у научним и стручним часописима из области социологије, феминизма, историографије, универзитетске проблематике и културологије. Одабрани радови су на линку: https://independent.academia.edu/LelaVujosevic . Живи у Крагујевцу и ради на Универзитету у Крагујевцу. Бави се хуманитарним радом. Активна је у културном и јавном животу града и објављује прилоге, ставове и коментаре у разним штампаним и електронским медијима.

Ана Вукмановић дипломирала је на Групи за српску књижевност са општом књижевношћу, на Филолошком факултету у Београду. Магистрирала је на интердисциплинарним студијама социокултурне антропологије, на Филозофском факултету у Београду, с темом „Вода у обредно-митском контексту народне лирике“. Докторирала је на Филолошком факултету у Београду одбранивши дисeртацију „Значења и функције границе у свадбеној усменој лирици“. На захтев Института за књижевност и уметност, као независна истраживачица, стекла је звање научне сараднице. Учествовала је на више међународних конференција у земљи и иностранству. Објављује радове у домаћим и међународнимзборницима и часописима. Радила је као лекторка за српскохрватски језик на Институту за славистику Универзитета у Келну. Области њеног посебног научног интересовања јесу фолклористика, поетика усмене лирикеиантропологија и поетика простора. Такође се бави обредно-митским слојевима усмене лирике и везама између усмене и писане књижевности.

Биљана Дојчиновић jeредовна професорка на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду. Једна је од оснивачица Центра за женске студије у Београду као и Индок центра Асоцијације за женску иницијативу. Главна уредницаГенера, часописа за феминистичку теорију, од 2002. до 2008. Од 2009. чланица управног одбора COST Action IS0901, Women Writers in History: Toward a New Understanding of European Literary Culture (2009–2013). Oд 2011. руководитељка истраживачког пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године. Објавила је књиге Гинокритика: Род и проучавање књижевности коју су писале жене (1993); Одабрана библиографија радова из феминистичке теорије/женских студија 1974–1996 (1997); Градови, собе, портрети (2006); GendeRingS: Gendered Readings in Serbian Women's Writing (CD) (2006); Картограф модерног света (2007); Сусрети у тами: увод у читање Вирџиније Вулф (2011) и Право сунца: Другачији модернизми (2015).

Владимир Ђурић је докторирао на Филолошком факултету у Београду (2017), где је завршио и основне студије и одбраниo дипломски мастер рад на Катедри за француски језик и књижевност. Био је стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја 2012–2015. Од 2015. године ради у звању асистента на Департману за француски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу. Бави се проучавањем компаративне књижевности, посебно истраживањем српске књижевности коју су писале жене у контексту француске књижевности и савремене француске компаратистике (имагологија, интертекстуалност). Од 2012. учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године . Докторска дисертација Владимира Ђурића испитује стваралаштво српских списатељица прве половине ХХ века у контексту француске књижевности и културе. Учествовао је на разним међународним семинарима, научним скуповима и конференцијама у земљи (Београд, Ниш, Крагујевац) и иностранству (Париз, Хаг, Познањ, Будимпешта, Скопље). Објављивао је радове у зборницима радова са научно-стручних скупова и у часописима Филолошки прегледКњиженство, Липар, Philologia Mediana, Прича.

Жељка Јанковић је асистенткиња и докторанткиња на Катедри за романистику Филолошког факултета Универзитета у Београду, где држи вежбе из француске књижевности 17. и 18. века. Дипломирала је на истој катедри (2011) и одбранила мастер рад 2012. године. На докторским студијама пише дисертацију о анализи дела госпође де Лафајет из перспективе женских студија. Носилац је преко 20 награда и признања из области језика и књижевности које су јој донеле и стручна усавршавања у иностранству (Француска, Белгија, Чешка, Кина, Румунија). Аутор је преко 20 радова у домаћим и међународним часописима и зборницима и једне двојезичне монографије, у чијем фокусу се налазе стилистика, компаративна књижевност, класична и савремена француска књижевност, студије рода, српско-француске књижевне и културне везе. Од 2014. године чланица је пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године. http://www.fil.bg.ac.rs/lang/sr/katedre/romanistika/francuski-jezik/zaposleni/zeljka-jankovic/

Радојка Јевтић је докторанткиња на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на модулу Књижевност. Основне академске студије завршила је 2013. године на Катедри за англистику Филолошког факултета у Београду. На истој катедри завршила је мастер студије 2014. године. Током мастер студија била је добитница стипендије Доситеја коју додељује Фонд за младе таленте при Министарству омладине и спорта. Као стипендисткиња Министарства просвете, науке и технолошког развоја, од 2015. године ангажована је на пројекту Књиженство, теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године .

Ана Коларић je доценткиња на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду. Дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, а магистрирала на одсецима за студије рода на Централноевропском универзитету у Будимпешти и на Факултету за хуманистичке науке Универзитета у Утрехту. Године 2015. одбранила је докторску дисертацију „Род, књижевност и модерност у периодици с почетка 20. века: Жена (1911-1914) и The Freewoman (1911-1912)” на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Од 2011. учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године . Са проф. Биљаном Дојчиновић, води курс на докторским студијама о феминистичкој штампи из 90-их и 2000-их година у Југославији/Србији који су подржали WUS Austria и ERSTE фондација, у оквиру програма PATTERNS Lectures. Бави се студијама књижевности, рода и културе. Објављује редовно у часописима Књиженство и Реч.

Вишња Крстић (1991) је докторанткиња на Филолошком факултету Универзитета у Београду, где је завршила основне и мастер студије енглеског језика и књижевности. На Универзитету Ворик (Велика Британија), стекла диплому мастера енглеске књижевности. Ауторка поглавља у Comparative Literature as a Transcultural Discipline (Компаративна књижевност као транскултурална дисциплина; Сао Пауло: Анаблуме, 2018), чланка у коауторству у Књиженству, приказа у Cultural Sociology, Oxford CCT Review, Књиженству. Добитница више домаћих и страних стипендија. Учествовала на конференцијама у организацији: Америчке асоцијације за компаративну књижевност (Харвард; Утрехт; Лос Анђелес), Међународне асоцијације за компаративну књижевност (Беч), Британске асоцијације за словенске и источноевропске студије (Кембриџ), Америчког друштва за модерни језик (Њујорк), итд. Похађала програме Института за светску књижевност (Харвард), Школе критике и теорије (Корнел), Британског центра за књижевно превођење (Источна Англија). Ангажована на пројекту Књиженство. Члан Комитета за студије превођења Међународне асоцијације за компаративну књижевност. https://filoloskibg.academia.edu/VisnjaKrstic

Мина Марковић (1992) је дипломирала и мастерирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду, Групи за јапански језик, књижевност и културу, као студент генерације (просечна оцена 10). Трећу годину основних студија је завршила на Универзитету Васеда у Токију као добитница стипендије Владе Јапана. Докторске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду је уписала 2016. године. Усавршавала се на летњим школама Универзитета Источна Англија (Уједињено Краљевство) и Универзитета Радбауд у Најмегену (Холандија). Добитница је разних српских и страних награда и стипендија, укључујући и: стипендију британског Института за проучавање јапанске уметности и културе Сејнсбури, стипендије Еразмус+, награде за студента генерације Филолошког факултета Универзитета у Београду, награде за најбољег студента на Групи за јапански језик, књижевност, културу, стипендије Доситеја Фонда за младе таленте Републике Србије, стипендије Владе Јапана, стипендије града Београда. Током студија се такође успешно такмичила у преговарању: у јулу 2016. године је као вођа тима освојила прво место на међународном такмичењу Global Negotiation Conference одржаном на Светском трговинском институту Универзитета у Берну (Швајцарска) на тему светске мигрантске кризе, а у априлу исте године је освојила пето место на незваничном светском универзитетском првенству из области пословног преговарања, The Negotiation Challenge, одржаном на Универзитету у Бечу и Техничком универзитету у Бечу (Аустрија). Као члан пројекта за ширење јапанског језика организованим од стране Амбасаде Јапана у Републици Србији и корпорације “Мицубиши”, предавала је јапански језик у Осмој београдској гимназији.

Марина Милошевић је дипломирала на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду, где је завршила мастер студије. Докторске академске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду уписала je школске 2017/18. године. Током 2017. године била je ангажована на Катедри за библиотекарство и информатику као демонстратор за ужу научну област Библиотекарство, предмет Библиотекарство.

Јована Митровић (Врање, 1993) завршила је основне академске студије (2016) и мастер академске студије (2017) на графичком одсеку Факултета ликовних уметности Универзитета уметности у Београду. На студијама je била стипендисткиња Фонда за младе таленте и добитница Стипендије за изузетно надарене студенте. Од септембра 2017. се налази на докторским уметничким студијама на матичном факултету. Чланица је пројекта Књиженство, теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године.

Сања Петровић Тодосијевић рођена је 1977. године у Шапцу. Дипломирала је и магистрирала на тему Делатност УНИЦЕФ-а у Федеративној Народној Републици Југославији 1947-1954. на Катедри за Општу савремену историју Одељења за историју Филозофског Факултета Универзитета у Београду. Докторирала је на тему Социјализам у школској клупи. Реформа основношколског система у Србији 1944-1959. на Факултету за медије и комуникације Универзитета Сингидунум. Запослена је у Институту за новију историју Србије у звању научног сарадника. Ауторка је монографије За безимене. Делатност УНИЦЕФ-а у Федеративној Народној Републици Југославији (ИНИС, 2008). Приредила је и написала уводну студију за рукопис Григорија Бабовића Летопис Шапца 1933-1944 (ИНИС – Библиотека шабачка, 2010). Једна је од ауторки изложбе Последње одредиште Аушвиц (Историјски музеј Србије, 2015). Била је чланица и секретар Редакције за издавање грађе и докумената Института за новију историју Србије. Чланица је Пројектног тима Радне групе Републике Србије за обнову бившег југословенског павиљона у Државном музеју Аушвиц - Биркенау. Једна је од оснивачица и потпредседница Центра за југословенске студије (Цејус). Уредница је Трибинског програма Сто година од оснивања Југославије (Цејус-Дом омладине, Београд).

Зорана Симић (8. 6. 1992, Брус) докторанткиња је на Филолошком факултету Универзитета у Београду. На истом факултету, на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности, дипломирала је 2015. године, а годину дана касније завршила и мастер студије. Чланица је и један од оснивача удружења студената опште књижевности и теорије књижевности Клуб 128, у оквиру којег је организовала две регионалне студентске конференције: „Савремена компаратистика у региону: (ре)контекстуализација“ (април 2014) и „Књижевност и уметност у Југославији: (дис)континуитети“ (април 2016). Тренутно је ангажована на пројекту Улога српске периодике у формирању књижевних, културних и националних образаца (178024) на Институту за књижевност и уметност, као стипендисткиња Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Живи у Београду.

Лада Стевановић је виша научна сарадница запослена у Етнографском институту САНУ. У истраживањима комбинује савремене антрополошке теме и теме из области античке рецепције, антропологије антике и историјске антропологије, са посебним освртом на родну перспективу и преиспитивање конструкције родних идентитета кроз синхронију и дијахронију. Поред тога, проучава и национални идентитет, а пре свега начинe на који се конструисало југословенство. Објавила је монографију Laughing at the Funeral: Gender and Anthropology in the Greek Funerary Ritе. http://www.etno-institut.co.rs/cir/team/lada_s.php

Теодора Тодорић Милићевић (Травник, 1990) студенткиња је друге године докторских студија на Филолошком факултету Универзитета у Београду, где је завршила основне и мастер студије из кинеског језика, књижевности и културе. Од 2018. године учествује на пројекту Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године. Области интересовања су јој компаративна и кинеска књижевност, феминистичка теорија, студије културе.

Зорица Хаџић (Нови Сад, 1977) ванредна је професорка на Одсеку за српску књижевност Филозофског факултета у Новом Саду. Проучава српску књижевност 19. и 20. века. Објавила је књиге Историја једне самоће. Поезија и проза Данице Марковић (2007), Тиха пристаништа Милете Јакшића (2012), Белешке на маргинама. О скрајнутим књижевноисторијским изворима (2015), О Милану Шевићу (2017). Приредила је двадесетак књига. Уређује едицију „Новосадски манускрипт“ Градске библиотеке у Новом Саду.

Дара Шљукић (Пријепоље, 1993) студенткиња је мастер студија на Филолошком факултету у Београду; дипломирала је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности. Интересује је савремена женска књижевност и феминистичка књижевна теорија. Пише и објављује књижевну критику на порталу Буквица, на ком је и једна од уредница. Са колегиницама из Србије и региона сарађивала је у писању и објављивању књиге есеја Рат из дечје перспективе. Објавила је рад о Напуљској тетралогији Елене Феранте у Генеру: часопису за феминистичку теорију и студије културе, и текст о књизи Ката Несиба и коментари Ивана Јанковића у часопису Реч.

Саша Шмуља (1978, Дервента) ванредни је професор на Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци и аутор књига Поезија и прозба. Интертекстуални аспекти у збиркама поезије Тражим помиловање Десанке Максимовић и Камени спавач Мака Диздара (2012) и Антун Густав Матош у српској књижевности и култури (2016), затим коаутор књиге Ризничари и памтитељи. Православна духовност српске књижевности ХХ вијека (2013) као и низа научних и стручних радова. Основно поље његових истраживања је компаративно проучавање јужнословенских књижевности, затим српска књижевност и теорија књижевности. Учествовао је на више конференција и научних скупова у земљи и иностранству, те у књижевнонаучним пројектима. Координатор је пројекта Светислав Мандић у српској књижевности и култури. Бави се и књижевном критиком. Одговорни је уредник часописа за језик, књижевност и културу Филолог, уредник зборника Србистика данас као и члан редакције Зборника Матице српске за књижевност и језик. Доступни линкови: http://flf.unibl.org/smulja-sasa/; http://banjaluka.academia.edu/SasaSmulja; https://filolog.rs.ba; http://flf.unibl.org/srbistika-danas/.

На почетак странице