Јелена Н. Пилиповић
Филолошки Факултет
Универзитет у Београду
Језик наговештаја Интертекстуално читање Туге за младенцем Угљешом
Рад је посвећен покушају да се прво дело деспотице Јелене Серске осветли кроз тренодијску традицију хеленске и византијске поезије, остављајући по страни друге делове интертекстуалне мреже из које је исткано, пре свега иконофилску и стоичко-етичку традицију. Интертекстуалне везе са тренодијском баштином нису једнозначне, али управо у својој сложености омогућавају да се на херменеутичком путовању стигне до самосвојности првог женског гласа српске књижевности. Рад ће за том самосвојношћу трагати на месту на коме хришћански доживљај стварности, и свеобухватан и универазално кодиран, ступа у додир са личним, емотивним и осетилним – са семантичким зрачењем које се сабира у две речи: тело и матерњи.
Јелена Серска (монахиња Јефимија), Палатинска антологија, интертекстуалност, тренодија, mater dolorosa, идентитет
Славко Петаковић
Филолошки Факултет
Универзитет у Београду
Цвијета Зузорић – светлост ренесансног Дубровника
Цвијета Зузорић, песникиња, ренесанса, стари Дубровник
Дубравка Ђурић
Факултет за медије и комуникације,Универзитет Сингидунум, Београд
Извођење новог теоријског оквира за читање поезије Данице Марковић у дискурсима српске историје књижевности
Намера ми је да у овом тексту контекстуализујем поезију Данице Марковић као ауторке која je делoвaлa у оквирима доманантне мушке песничке формације. То ћу учинити бавећи се дискурсима српске историје књижевности, конструисањем нових интерпретативних оквира за њихово читање. Поћи ћу од тезе да је је симптом модернизације и извођења периферног националног књижевног поља успостављање аутономије књижевности. Српску модерну ћу, зато, дефинисати као малу, периферну европску књижевну културу која тежи да развије аутономију књижевних пракси и тиме националног књижевног поља. У том сегменту реферираћу на текстове Предрага Палавестре и Јована Деретића. Затим ћу се усредсредити на феминистички оријентисане интерпретације Биљане Дојчиновић и Магдалене Кох које се тичу поезије Данице Марковић. Анализирајући интерпретацију Радомира Константиновића, заговараћу тезу да је ова ауторка артикулисала женско лирско ја у својој поезији, користећи стратегије и тактике доминантно мушке модернистичке песничке културе у којој је партиципирала.
модерна, мушка песничка култура, периферни књижевни систем, род, женски модернизам
Снежана Калинић
Филолошки факултет,Универзитет у Београду
„Нечисте жуди“, „минуле цвети“ и „склопљени Верлен“: интимистички елементи поезије Данице Марковић
речи: аутобиографија, дневник, исповест, интимистичка поезија, феминизам.
Јелена Милинковић
Филолошки факултет
Универзитет у Београду
Љубав као перформативни чин у приповеткама Лепосаве Мијушковић
У раду се анализирају приповетке Лепосаве Мијушковић. Показује се њихово место у контексту српске књижевности и анализира се рецепција током живота и након смрти ауторке. Примењени приповедачки поступци попут технике тока свести и фрагментарност текста, као и дисконтинуирано схватањe времена и субјективистичка перспектива и интериоризација приповедања, ове приповетке лоцира у књижевноисторијски контекст почетка српске модерне, који подразумева раскид са реалистичком приповетком. Анализом садржаја приповедака дефинише се љубавна прича као њихова тематска окосница на основу чега се ове приповетке укључују у љубавни дискурс литературе. Показује се њихова припадност интимистичким жанровима карактеристичним за женску књижевност почетка XX века и препознаје се припадност фукоовски схваћеном жанру исповести који, поред љубавне тематике, подразумева аутобиографску заснованост и аналитичност наратива. Анализом природе главних ликова показују се генеративни моменти и перформативност њиховог родног идентитета, где се као кључни моменти анализом издвајају прекорачење забране и меланхолија.
модернизам, интимистички жанрови, љубавни дискурс, исповест, меланхолија, психоанализа
Nina Sirković
Fakultet elektrotehnike, strojarstva i brodogradnje Sveučilište u Splitu
Ženski glasovi u romanu: razvoj junakinje Bildungsromana
ženski Bildungsroman, buđenje do granica, modernizam, potlačenost.
Славица Гароња Радованац
Филолошко-уметнички факултет
Универзитет у Крагујевцу
Роман Нове Јелене Димитријевић као парадигма трагичне побуне жене у оријенталном друштву
Рад разматра роман Нове (1912) Јелене Димитријевић и женско питање, тј. положај жене у оријенталном друштву на прелазу два века. Кроз главну јунакињу Фатму, васпитану на западноевропским, просветитељско-сентименталним узорима, ауторка је сагледала аспекте положаја жене у затвореним друштвима, а њеном побуном најављују се и стварне, револуционарне промене, које ће се десити у турском друштву (Младотурска револуција). По својој теми и њеној обради, овај српски роман, са почетка 20. века, занимљив је и у интернационалним оквирима.
женско питање, Oријент, Европа, побуна, жртва
Зорица Бечановић Николић
Филолошки факултетУниверзитет у Београду
Парадокси хибридности, оријентализма (балканизма) и субалтерности у роману Нове Јелене Димитријевић
Јелена Димитријевић, хибридност, оријентализам, балканизам, субалтерност
Магдалена Кох
Универзитет „Адам Мицкијевич“Познањ (Пoљcкa)
Има ли право Константин Брунер?Родни или универзални приступ стваралаштву жена у есејистици Исидоре Секулић
есеј, родни приступ, феминизам, Исидора Секулић, стваралаштво
Биљана Дојчиновић
Филолошки факултет
Универзитет у Београду
„Живимо ли ми само у садашњости?” О покушају стварања женске културне заједнице у раду Јелице Беловић Бернаджиковске
У тексту је реч о раду књижевнице, етнографкиње и педагога Јелице Беловић Бернаджиковске на самоафирмацији и афирмацији стваралаштва савременица. Њена настојања да рад жена у култури и јавној сфери опише и представи сагледана су у светлу специфичне идеје о култури коју излаже у монографији о везу из 1907. године, и повезана са радом и рецепцијом савременица представљеним у алманаху Српкиња из 1913. године.
Јелица Беловић Бернаджиковска, вез, текстил, култура, списатељке.
Ивана Пантелић
Институт за савремену историју Београд
Неки аспекти положаја жена у Краљевини Југославији
Феминизам, женска удружења, еманципација, Краљевина Југославија
Слободанка Пековић
Институт за књижевност и уметност Београд
Да ли одећа говори? Одећа као израз индивидуалности списатељки и женски часописи као саветодавци и арбитри одевања
одевање и индивидуалност, Јелена Димитријевић, Исидора Секулић, женски часописи
Ана Коларић
Филолошки Факултет
Универзитет у Београду
„Жена, домаћица, мајка. Од те три речи зависи цео свет”:анализа часописа Жена (1911-1921)
еманципација жена, „релациони” и „индивидуалистички” феминизам, формирање нације, женски часописи.