Пети број Књиженствa, часописa за студије књижевности, рода и културе, покренутог у оквиру истраживачког пројекта Књиженство, теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године, који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, у знаку је конференције Шта је Књиженство?, одржане средином октобра на Филолошком факултету. Већина објављених радова изложена је управо на овом научном скупу, те је пред вама издање које делимично треба да пренесе атмосферу и теме којима смо се бавили прослављујући пету годину пројекта – дигитална хуманистика, жене и рат, жена у јавном дискурсу, поезија, проза и женска периодика.
Средишња рубрика, „Женска књижевност и култура”, састоји се од 24 рада и започиње текстом о дигиталној хуманистици и сајбер феминизму, којим је поменути скуп и отворен. Следи сегмент о женама у рату – о болничаркама, партизанкама и, потом, о женској прози која говори о ратовима, из пера Драге Јовановић, Вирџиније Вулф, Вере Обреновић Делибашић и Јасмине Мусабеговић. Текст о прози Милке Жицине насталој на основу њеног искуства логорашице из времена Информбироа заокружује овај део. Следећи сегмент чине четири рада о поезији, у распону од српске народне лирске поезије виђене на трагу женског писма до савремене поезије Марије Кнежевић, Радмиле Лазић, Бисере Аликадић и Фериде Дураковић. Трећи сегмент ове рубрике чини говор о прозним делима којима доминирају реминисценције, на сопствено детињство или туђе судбине, као што је то у новијим књигама Љубице Мркаљ, Славице Гароње и Тање Ступар Трифуновић, односно у незавршеном роману Јудите Шалго. Ту спадају и текстови о поимању андрогиније Вирџиније Вулф, о роману Елен Сиксу и рецепцији чувеног романа Мадам Де Лафајет. Наредни део састоји се од два рада која се баве научницама и памћењем њиховог дела: у првом је реч о физичаркама у Србији у социјализму и пост-социјалистичком периоду, док други текст представља детаљно документовану причу о животном и професионалном путу Јулке Поповић-Савић, научнице и лекарке. Завршни сегмент рубрике „Женска књижевност и култура” чине радови о јавном дискурсу. У првом је реч о часопису Југослaвенска жена и Зофки Кведер, уредници. Други рад бави се јавним дискурсом у вези са репродуктивним политикама на примеру Шпаније и Србије унутар СФРЈ. Овај сегмент и саму рубрику закључује текст о анализи положаја жене у дневној штампи методама корпусне и рачунарске лингвистике. Тиме се заокружује тематски низ започет текстом о дигиталној хуманистици, а истовремено се отвара нова перспектива приступа јавном и књижевном дискурсу.
У овом броју интервју водимо са Хенријет Парч, професорком хиспанистике на Универзитету у Глазгову и руководитељком пројекта Путујући текстови 1790-1914: међународна рецепција списатељки на ободима Европе (Финска, Холандија, Норвешка, Словенија, Шпанија). Разговарамо о женској периодици и европским пројектима, између осталог.
У рубрици „Прикази” представљамо седам нових издања. Први приказ говори о критичком издању дела Анице Савић Ребац, други о изабраним приповеткама Милке Жицине. У фокусу је и нова књига Ренате Јамбрешић-Кирин. Две књиге о којима је у овој рубрици реч баве се драмом – Ибзеном и његовим утицајем на кинески модернизам, односно женским драмским стваралаштвом на простору бивше Југославије. Представљен је и зборник о женама и појму нације са европског пројекта COST IS0901, а рубрику закључује приказ студије о етици и рањивости филозофкиње Ерин Џилсон.
У складу са бројем у целини, рубрика „Догађаји” представља скуп Шта је Књиженство? и пропратне програме конференције, у речи и слици.
Уредништво часописа Књиженство
Преузмите цео број.