Navigation

Jelena Milinković
Faculty of Philology
University of Belgrade

UDC: 821.163.41.09-32 Мијушковић Л.

Original scientific article

Love as a Performative Act in the Stories of Leposava Mijušković

The paper analyzes the short stories of Leposava Mijušković. It reveals their place in the context of Serbian literature and analyzes the reception of her work during her life and after her death. The applied narrative methods such as stream of consciousness technique, fragmentarity of text, discontinuous comprehension of time, and subjectivist perspectives and interiorization of storytelling, locate these short stories in the context of early Serbian modernism, which implies a break with the realist narrative. Content analysis of the stories defines love as their thematic framework, and on that basis these stories are included in the discourse of romantic literature. It reveals their belonging to the intimate genres, characteristic for women's literature in the early twentieth century, and recognizes genre affiliation to Foucault’s understanding of confession, which, in addition to romantic themes, includes autobiographical foundation and analytical narratives. The analysis of the main characters shows generative and performative moments of their gender identity.
Keywords:

modernism, intimate genre, romantic discourse, confession, melancholy, psychoanalysis

Full text in Serbian only

Јелена Милинковић
Филолошки факултет
Универзитет у Београду

УДК: 821.163.41.09-32 Мијушковић Л.

Оригинални научни чланак

Љубав као перформативни чин у приповеткама Лепосаве Мијушковић[1]

У раду се анализирају приповетке Лепосаве Мијушковић. Показује се њихово место у контексту српске књижевности и анализира се рецепција током живота и након смрти ауторке. Примењени приповедачки поступци попут технике тока свести и фрагментарност текста, као и дисконтинуирано схватањe времена и субјективистичка перспектива и интериоризација приповедања, ове приповетке лоцира у књижевноисторијски контекст почетка српске модерне, који подразумева раскид са реалистичком приповетком. Анализом садржаја приповедака дефинише се љубавна прича као њихова тематска окосница на основу чега се ове приповетке укључују у љубавни дискурс литературе. Показује се њихова припадност интимистичким жанровима карактеристичним за женску књижевност почетка XX века и препознаје се припадност фукоовски схваћеном жанру исповести који, поред љубавне тематике, подразумева аутобиографску заснованост и аналитичност наратива. Анализом природе главних ликова показују се генеративни моменти и перформативност њиховог родног идентитета, где се као кључни моменти анализом издвајају прекорачење забране и меланхолија.

Keywords:

модернизам, интимистички жанрови, љубавни дискурс, исповест, меланхолија, психоанализа

Back to the top of the page