Navigation

Snežana Kalinić
Faculty of Philology
University of Belgrade

821.163.41.09-94 Стојадиновић М. С.

Original scientific article

Serbian Woman Defends „Woman Writer“: Apologetic Discourses in the Diary of Milica Stojadinović Srpkinja

This paper analyzes various apologetic strategies used by Milica Stojadinović, the Serbian woman, in her diary entitled In Fruška Gora in 1854. The paper is focused on the defense discourses which aim at convincing the Serbian public that female authorship is not damaging but beneficial for the national struggle. By presenting herself as a sincere patriot and an exemplary Serbian woman, devoted not only to doing chores and other female duties, but also to writing poetry, reading mythological and philosophical books, translating European literature and collecting Serbian folk poetry and tales, Milica Stojadinović was trying to clear her reputation as an eccentric and false poetess, and to convince the Serbian people in the dignity and the importance of her role as the national poetess. The paper emphasizes her pleads for woman’s right to acquire a thorough education, to chose to become a woman writer, and to express herself in a creative way.

Keywords:

diary, autobiography, defense discursive strategy, Milica Stojadinović, Serbian woman, Woman Writer

Full text in Serbian only

Снежана Калинић
Филолошки факултет
Универзитет у Београду

821.163.41.09-94 Стојадиновић М. С.

Оригинални научни чланак

Српкиња брани „Списатељку“: апологетски дискурси у дневнику Милице Стојадиновић Српкиње[1]

Есеј анализира апологетске диксурзивне стратегије којима Милица Стојадиновић Српкиња у својим дневничким записима осуђује „ниско поњатије о определењу женском“, пледирајући за право жена на лични избор и на обухватно образовање и образлажући своју посвећеност улози народне песникиње, коју је настојала да оваплоти како својим писањем тако и својим начином живота. Представљајући се У Фрушкој гори 1854. као узорита Српкиња, она у свој дневник уписује апологетски и документарни дискурс, не би ли се одбранила од погрешне представе својих сународника о њој као о умишљеној „Списатељки“ и уображеној „фрајли дихтерин“. Описи њених свакојаких делатности, као и наводи из њене преписке са угледним личностима српске и аустријске културне елите, требало је да читаоце увере у достојанственост њеног списатељског прегнућа и у чистоту и остваривост романтичарског идеала народне песникиње.

Кључне речи:

дневник, аутобиографија, одбрамбена дискурзивна стратегија, Милица Стојадиновић, Српкиња, Списатељка

Back to the top of the page