Navigation

Lidija Delić
Institute for Literature and Arts
Belgrade

821.163.41.09-13:398

Original scientific article

Oral Epics Vs. Kingdom of Heaven: The Case of The Blind Woman from Grgurevci

The poems of a blind woman from Grgurevci, some of the best poems Vuk Karadžić published in Vienna in 1845, are included in the literary and national canon to the greatest extent. The most famous details from her opus – Lazar’s choice of the Kingdom of Heaven and the image of Kosovka devojka (Kosovo Maiden) giving wine to the wounded from the golden goblet after the battle – are exclusive in epic corpus and remembered thanks to exceptional variations of this performer. Therefore, her contribution to cultural heritage is almost immeasurable. Nevertheless, these motives will not be (primarily) studied as elements of individual poetics because: 1) there is no way to determine if Slepa from Grgurevci (The Blind Woman from Grgurevci) introduced the motives herself or assumed them from one of her antecedents, and 2) oral literature is essentially supra-individual. Slepa from Grgurevci is a striking example of a much used practice of oral poets who transferred different and sometimes contradictory layers of tradition and relied on old formulas and plot patterns, while crossing numerous tradition branches.The analysis of the above mentioned motives in wider epic and Indo-European context will reveal great tension between these layers of tradition, as well as their position and semantic.

Keywords:

Slepa from Grgurevci, Oral epics, poetics, Kingdom of Heaven, Battle of Kosovo, Kosovo Maiden

Full text in Serbian only

Лидија Д. Делић
Институт за књижевност и уметност
Београд

821.163.41.09-13:398

Оригинални научни чланак

Усмена епика vs. Царство небеско: случај Слепице из Гргуреваца

Песме слепе певачице из Гргуреваца, међу најбољима које је Вук објавио у свом „ултимативном“, бечком издању (1845), у највећој мери уткане су у потоњи песнички и национални канон. Најпознатији детаљи из њеног невеликог опуса – опредељење за царство небеско и слика Косовке девојке која из златних кондира вином запаја рањенике на Пољу након боја – ексклузивни су у епском корпусу и у усменој епици запамћени су захваљујући изузетним варијантама ове певачице. У том смислу, њен допринос културној баштини практично је немерљив. (Тешко да је иједна друга „митема“ било усменог било ауторског/писаног порекла имала сличан утицај на потоњу колективну имагологију као поменути „избор“ кнеза Лазара.) Упркос томе, ови мотиви неће се посматрати (или се неће превасходно посматрати) као елементи индивидуалне поетике зато што 1) нема начина да се докаже да ли је поменуте мотиве Слепа из Гргуреваца лично увела у епско певање из неке шире традиције (црквених проповеди, нпр.) или их је само преузела од неке своје епске претходнице (или претходника), 2) а онда и стога – и најпре стога – што је усмено стварање у својој бити надиндивидуално. Ослањајући се на вековима старе формуле и сижејне обрасце и укрштајући бројне традицијске рукавце, усмени певачи синхроно су преносили различите слојеве традиције, од којих и неке међусобно противречне – за шта је еклатантан пример Слепа из Гргуреваца. Анализа поменутих мотива у ширем епском и индоевропском контексту указаће на не мали напон између тих слојева традиције, као и на позицију и семантику поменутих мотива у свакоме од њих.

Кључне речи:

Слепа из Гргуреваца, усмена епика, поетика, царство небеско, Косовски бој, Косовка девојка

Back to the top of the page