Navigation

Jelena Milinković
Faculty of Philology
University of Belgrade

UDC: 821.163.41.09-32 Јанковић М.
821.163.41.09-32 Секулић И.
050ЖЕНА"1921"
050.488СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК"1921"

Original scientific article

War as a Theme in Serbian Periodicals and Literature in the beginning of the XX century – Woman [Жена], Serbian Literary Gazette [Српски књижевни гласник] and war prose by Milica Jankovic and Isidora Sekulic –

This paper analyzes the war prose by Milica Jankovic and Isidora Sekulic: collections of short stories Unknown Heroes [Neznani junaci] and Waiting [Čekanje], and From the Past [Iz prošlosti]. These collections were written during the wars (1912 –1918) and published shortly after the end of the First World War. The paper points to the social climate and the major ideas that prevailed in the public opinion. The first part of this paper analyzes the war edition of the journal Women [Žena], which is taken as an example magazine with emancipatory feminist tendencies, and the war edition of the Serbian Literary Gazette [Srpski književni glasnik], which is chosen as the main literary magazine of that time. After mapping the concept of war editions of these magazines, this paper analyzes the war prose of selected female authors. It highlights the specific poetics of Milica Janković and Isidora Sekulić, as well as the differences between them.

Keywords:

woman and nation, the role of women in war, female solidarity, literary articles, magazine Žena/Woman

Full text in Serbian only

Јелена Милинковић
Филолошки факултет
Универзитет у Београд

УДК: 821.163.41.09-32 Јанковић М.
821.163.41.09-32 Секулић И.
050ЖЕНА"1921"
050.488СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК"1921"

Оригинални научни чланак

Рат као тема у српској периодици и књижевности почетком XX века1- Жена, Српски књижевни гласник и ратна проза Милице Јанковић и Исидоре Секулић -

Почетак Првог балканског рата у октобру 1912. године уједно је био и почетак скоро непрекидног шестогодишњег ратног сукоба на Балкану. Оваква геополитичка ситуација допринела је променама у српском књижевном животу, које су уочљиве на два плана: у књижевним делима која су настајала током ратова и непосредно након њих и у периодици тог доба. Због тога овај рад има два дела. У првом делу се анализирају први ратни бројеви часописа Жена и Српски књижевни гласник. Месечник Жена је узет као пример еманципаторско-феминистичког листа, а Српски књижевни гласник је одабран као главни књижевни лист епохе и регулатор књижевног (и друштвеног) живота првих деценија XX века. Како бисмо показали колики преокрет је донео почетак Првог балканског рата, анализирали смо бројеве часописа који су објављени у новембру 1912. године и којима је интелектуална јавност прво одговорила на новонастале околности. На основу овог истраживања скицирали смо један део преовлађујућих (политичких и културно-политичких) идеја у српском друштву тога доба. У другом делу рада анализира се ратна проза одабраних ауторки, збирке приповедака Милице Јанковић Незнани јунаци и Чекање, као и збирка Из прошлости Исидоре Секулић, које су писане у периоду од 1912. до 1919. године и објављене непосредно након завршетка Првог светског рата. Зато што су оне и одговор на друштвене околности, али и својим идејним слојем део доминантних идеолошко-политичких струјања тог времена, ове збирке приповедака се посматрају као значајан сегмент у опусу ауторки, али и као допринос друштвеној клими описаној у првом делу рада. Анализом се посебно указује на поетичке специфичности књижевница, на одабрани приступ ратним темама, као и на уочене тематско-мотивске сличности и разлике међу ауторкама. Како одабране збирке приповедака до сада нису биле у фокусу књижевних истраживања, рад представља једно од првих савремених тумачења овог дела опуса Милице Јанковић и Исидоре Секулић.

Keywords:

балкански ратови, Први светски рат, Жена, Српски књижевни гласник, ратна проза, Милица Јанковић, Исидора Секулић, ратна болница

Back to the top of the page