Navigation

Ana VUKMANOVIĆ
Kolarac Foundation
Belgrade

10.18485/KNJIZ.2015.1.11
UDC: 821.163.41.09-14:398 305-055.2

Original scientific article

Women’s Songs: Notes about Gender Perspective of Oral Lyric Songs

The paper connects Vuk Karadzic term women’s songs with contemporary gender studies. The fact that oral texts depend on context relativize oppositions male/female in the sense of culture/nature, public/private, mind/body. Some of the folklore genres are dominantly created and transmitted by women. On the other hand, female scientists, during field work, have difficulties writing down man’s texts. Bearing that in mind, it is clear that gender aspect of oral creation, as well as of field work, is important. Heterogeneous oral lyric corpus forms diverse cultural models and confirms cultural heterarchy. Within these models maidens and women are marked by diverse attributes – as obedient and submitted, as well as disobedient and powerful. Special attention is paid to Karadzic's indirect definition of religious sphere as women’s. At the same time, the ritual function, in diverse perspectives, is subversive and confirms the existing order. The ritual masks are observed as a typical example of relativisation of gender identities, especially within the process of ritual inversion.

Keywords:

oral lyric, gender, identity, ritual, ritual inversion, context, cultural model

Full text in Serbian only

Ана Вукмановић 
Задужбина Илије М. Коларца
Београд 

10.18485/KNJIZ.2015.1.11
УДК: 821.163.41.09-14:398 305-055.2

Оригинални научни чланак

Женске песме: осврт на родну димензију усмених лирских песама

Рад показује на који се начин могу довести у везу термин женска песма Вука Караџића и савремена промишљања рода. Условљеност усмених текстова контекстом релативизује опозицију мушко/женско у значењу култура/природа, јавно/приватно. С обзиром на то да неке фоклорне жанрове доминантно стварају и преносе жене, као и да је научницама на терену тешко да запишу мушке текстове, родни аспект процеса усменог стварања, као и проучавања усмене културе показује се као важан. Хетерогени корпус усмене лирике образује различите културне моделе и потврђује културну хетрархију, при чему жене и девојке добијају различите атрибуте – могу бити послушне и потчињене, али и непослушне и моћне. Посебна пажња посвећује се Караџићевом индиректном одређењу религијске сфере као женске, при чему обредни контекст, у зависности од перспективе посматрања, може бити субверзиван или потврђивати постојећи поредак. Маске које прате обредне песме и праксе показују се као посебно значајне за промишљање родних идентитета јер учествују у њиховој релативизацији.

Кључне речи:

усмена лирика, род, идентитет, обред, обредна инверзија, контекст, културни модел

Back to the top of the page